„Kraljev govor” nije preuveličan

Na svu sreću, nisu zato što je ispričana priča uveliko utemeljena na činjenicama iz stvarnog života britanskog vladara Džordža Šestog, oca sadašnje kraljice Elizabete Druge, koji se uporno rvao s tim svojim iskušenjem predvodeći zemlju u Drugom svetskom ratu. Bio je, inače, bolešljivo i plašljivo dete.

Upućeni su zbunjeni mucanjem u ranim danima detinjstva, jer se ono javlja tek kod jednog postotka stanovništva i za sada nema leka za takvo stanje. Kralj Ujedinjenog Kraljevstva i zemalja Komonvelta i car Indije, kako je zvanično oslovljavan, osećao se poniženo u toku javnih istupanja pred svojim podanicima. Kako se dovijao da to prikrije ili izbegne?

Stid je mucavce oduvek izlagao mučnom rvanju i s napetošću i s ružnim mislima (sumnja u samog sebe), a povrh toga ih navodio da se tome odupru pokušavajući da govore tečno i neusiljeno. Mucanje je znatno više od običnog ponavljanja reči, smatra psiholingvista Nan Rader sa Univerziteta Merilend (SAD), dodajući: „To je veoma iznurujuće; to je, zaista, poremećaj u opštenju.”

Dotična naučnica je „Kraljev govor” prikazala nedavno na sednici nazvanoj „Od Frojda do funkcionalne magnetne rezonancije: odgonetanje tajne mucanja” pod okriljem godišnjeg zasedanja Američkog udruženja za naprednu nauku. Šta je tom delu pogrešno?

Film osokoljuje pojedine omiljene predrasude u vezi sa zamuckivanjem, nagovešćujući da je stanje kralja Džordža Šestog delom uzrokovano suviše strogim roditeljstvom i dečjim ozledama – činiocima koji, kako izgleda, nemaju nikakvog udela u tome. „Ne postoji nijedan dokaz da je to naposletku istinito, a isuviše je protivdokaza”, objašnjava Nan Rader. „Maltene svaki roditelj me pita šta je pogrešno učinio, zato što je tako nešto postalo predmetom javnog procenjivanja.”
Naprotiv, zgrešiće ako stručnu pomoć ne zatraže što ranije. Lečenje u najmlađem uzrastu, od druge do pete godine, pokazalo se uspešnim u 80 odsto slučajeva. Ni u tom razdoblju života pojedinci se ne izleče, što upućuje na jako nasledno poreklo poremećaja. Zastajkivanje u govorenju se, naime, u velikoj meri nasleđuje: ko je imao rođaka mucavca veliki su izgledi da i sam to bude.

Kako s tim živeti?

Iako filmska skaska veliča pobedu ljudskog duha i prijateljstva između britanskog suverena i lekara Lajonela Loga, ona otkriva stvarnost da je nužno lečenje zamuckivanja u najranijim danima detinjstva da bi se nekako izišlo nakraj s takvim poremećajem. Džordž Šesti je mucao celog života, ali je ovladao veštinom dobrog govornika, čak spokojnog; u svakom slučaju, srećnijeg govornika. Ali se nikada, nažalost, nije otarasio te mane.

Mnogi pristupi u lečenju, dočarani u filmu, i dan-danas su u upotrebi. Lajonel Log je, na primer, podučavao kralja da izgovara više povezanih reči (grupa) nastojeći da se što manje pribojava javnog govorenja. Čak je koristio glasnu muziku kao svojevrsno odvraćanje od izgovaranja upamćenih obrazaca zamuckivanja, ohrabrujući ga u sticanju samopouzdanja.

Nisu izostavljeni, naravno, ni pogrešni postupci iz onog vremena, kao što je izgovaranje bujice psovki s kamenčićem ispod jezika. Nijednog časa nije mu preporučio da se odrekne duvana (bio je strastveni pušač, a umro je od raka pluća i arterioskleroze), što se s današnje tačke gledišta ne može pohvaliti. Da li je takva zabrana pokrenula nove nedaće?

 ...........

Tri gena za mucanje

Zamuckivanje bi moglo da ima genetsku podlogu, obelodanili su pre, otprilike, godinu dana britanski istraživači. Uočene su promene ili odstupanja u tri posebna gena (GNPTAB, GNPTG i NAGPA), što je – po svemu sudeći – posledica rasporedom svojevrsnog „smeća” u samim ćelijama.
To je prvi put da neko istraživanje ukaže na naročite mutacije „naslednih jedinica” u hromozomu 12.

Poznati mucavci

Za mnoge proslavljene ličnosti sa pretpostavlja ili zna da muku muče s mucanjem. U prošlosti to su bili: Ezop, Demosten (najblistaviji govornik antičke Grčke je, kako se pretpostavlja, koristio kamenčiće da otkloni vrskanje i mucanje), Isak Njutn, Tomas Beket, Elizabet Boven, Luis Kerol, Čarls Darvin, Vinston Čerčil, Luis Borhes, Net King Kol itd.

Od današnjih se pominju: Džozef Bajden, Brus Vilis, Albert od Monaka, Tajger Vuds i tako redom.