Da li ćemo kupiti avione

Ako Vojska Srbije u odnosima sa Amerikom i NATO-om ide ispred zvanične politike Srbije, odnosno ako i američka i srpska strana tvrde da su vojni odnosi najbolji deo ukupnih odnosa između Srbije i SAD, onda je sasvim jasno da vojni odnosi između Srbije i Rusije kaskaju iza političkih odnosa između Beograda i Moskve. Zašto je to tako, je li to posledica personalnih simpatija, strateške orijentacije Vojske Srbije, ili Vojska može da kaže i pokaže ono što politika, zapravo, još ne želi da kaže. Tek, od dolaska na vlast novih demokratskih snaga u Beogradu vojni odnosi između Srbije i Rusije relativno su skromni ako se porede sa vojnim odnosima s drugim zemljama. Načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga general Makarov prošle je jeseni bio u Beogradu, kao prvi visoki oficir Rusije u poseti Srbiji od jeseni 2000. godine.

Vojnom establišmentu Rusije sigurno nije drago da vojni vrh Srbije stalno naglašava vojnu saradnju s NATO-om i ističe NATO standarde kao najbolje u svetu. Ti standardi su u nekim segmentima zaista i najbolji u svetu, ali u nekim i nisu. Fascinacija NATO standardima, bez vojnog budžeta neke prosečno ekonomski razvijene NATO zemlje, prazna je priča. Ako piloti u NATO državama imaju godišnji prosečni nalet od 140 do 180 sati, kako mi to u Srbiji da postignemo bez većeg izdvajanja za vojsku? Ako NATO zahteva da trećina ukupnog brojnog stanja kopnene vojske svake članice saveza mora biti u stalnoj borbenoj gotovosti za momentalni transport na bilo koje krizno područje, kako mi to u Srbiji da postignemo?

Da li je neko uporedio standarde ruske vojske i NATO-a kada su u pitanju oklopne i mehanizovane jedinice? Koliko vremena treba mehanizovanoj brigadi ruske vojske, a koliko bilo kojoj mehanizovanoj brigadi NATO-a da se iz marševskog poretka razviju u borbeni poredak? Na koliko dugačkom frontu nastupa oklopna divizija ruske armije, a gde je tu recimo 10. oklopna divizija Bundesvera. Kada te i neke druge parametre uzmemo ozbiljno u razmatranje onda ćemo videti da ta priča o najboljim standardima na svetu ima i drugo lice. Naivni će postaviti i pitanje kako to da u ovih deset godina nije bilo ni jedne zajedničke vežbe srpske i ruske vojske? A imamo transportne avione koji mogu da „dobace“ do Rusije. Jedna vežbica simbolike radi?

Naravno, srpsko-ruska vojna saradnja danas daleko je od slavjanstva i pravoslavlja, ona se zasniva na jasnim ekonomskim osnovama. Nama su Rusi remontovali avione Mig-29 i An-26 i mi smo to platili. Naši se oficiri školuju na ruskim vojnim akademijama i mi to plaćamo. Istovremeno, jedan se ruski oficir školuje u Beogradu, a naši vojni krugovi kažu da je to besplatno. Vojni krugovi u Beogradu takođe tvrde da od Rusa ništa vojno nismo dobili besplatno, a od Amerikanaca i Kineza jesmo.

Poseta premije Rusije Vladimira Putina verovatno neće obuhvatiti i kompleks vojnih odnosa između dve države. Zapravo, nemamo o čemu ni da pričamo. Ono što smo remontovali, remontovali smo, odluku o kupovini novih borbenih aviona još nismo ni doneli, a izbor novog aviona biće pre svega politička, a ne vojna odluka Beograda. Rusi su sigurno zainteresovani da kupimo njihov avion, videćemo kakve uslove nude.