Dijalog vodi ka Evropi

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Dan uoči početka dijaloga Beograda i Prištine u organizaciji Evropske unije u Briselu, šef evropske diplomatije Ketrin Ešton ocenila je u odgovorima na pitanja „Politike” da su predstojeći razgovori od suštinskog značaja za evropsku perspektivu regiona. Ona je istakla da je dijalog baziran na Rezoluciji UN koju su zajednički predložile Srbija i sve države EU i da je prioritet rešavanje praktičnih problema i poboljšanje svakodnevnog života na Kosovu. Eštonova očekuje od obe strane da odbace predrasude o statusu Kosova, protiv čije nezavisnosti su Srbija i pet članica EU, a da se okrenu saradnji u interesu sopstvenog naroda.

Molimo objasnite Vaš pogled na predstojeći dijalog Beograda i Prištine i šta bi mogli da budu prvi njegovi rezultati i dostignuća?

Ovo je pravo vreme za početak razgovora. Proglašenje nezavisnosti Kosova, iako je bilo transparentno obavljeno i organizovano veoma pažljivo i dalje ostavlja region sa puno nerešenih problema. Nećemo moći da ih sve rešimo odmah, ali moramo da počnemo. Imamo pravni okvir za ovo (u Rezoluciji UN) i pozitivan pristup u Beogradu i Prištini. Čak iako ne budemo rešili sve, verujem da možemo naći praktične načine da osiguramo da svakodnevni život lakše ide dalje. Rešavanje problema kroz dijalog i pregovore je evropski put, a jedan od ciljeva pregovora jeste da približe Prištinu i Beograd Evropi. Razgovor jednih sa drugima na ovaj način sam po sebi predstavlja važan korak u evropskom smeru. Dijalog bi trebalo da bude veliki podstrek za regionalnu saradnju na Balkanu i to je od suštinskog značaja za evropsku perspektivu čitavog regiona.

Posle nekoliko meseci na Kosovu je formirana vlada. Izbore su pratile mnoge nepravilnosti, što svedoče evropski zvaničnici. U međuvremenu kosovski premijer Hašim Tači našao se pod teškim optužbama Saveta Evrope, a Euleks je započeo preliminarnu istragu. Kakva je pregovaračka pozicija Prištine, ako uzmemo u obzir ove okolnosti?

Uloga medija je da to dramatizuju. Ono što je nama važno jeste da su obe strane posvećene dijalogu. Važan znak je i da je jedna od prvih odluka vlade na Kosovu bila je da imenuje zamenika premijera Editu Tahiri da predstavlja Kosovo u dijalogu. To pokazuje posvećenost koju tražimo. Priština ima tešku agendu i dijalog je samo deo toga. EU će nastaviti da radi sa Hašimom Tačijem i njegovom vladom na jačanju javne uprave, jačanju vladavine prava i na obezbeđivanju integracije svih zajednica. Mi uzimamo ozbiljno izveštaj Dika Martija i Euleks je već otvorio preliminarnu istragu o navodima koji su u njemu izneti.

Da li će predstojeći dijalog biti samo tehnički ili takođe i politički?

Cilj dijaloga jeste da promoviše saradnju, da bude postignut napredak za obe strane na putu ka Evropi i da poboljša život običnih ljudi. Da li su ti ciljevi politički ili tehnički? Ne znam. U praksi možete da posmatrate svako pitanje iz više gledišta. Izrada nuklearnog oružja je, na primer, tehničko dostignuće i politička katastrofa. Ne zanima me da li su problemi opisani kao tehnički ili politički, važno mi je da su rešeni.

Beograd ne odustaje od razgovora o svim otvorenim pitanjima, takav je utisak u srpskoj javnosti. Šta Vi kažete o mogućoj nameri srpskih vlasti da u predstojeći dijalog uključe pregovore o statusu Kosova?

Rezoluciju Generalne skupštine UN na kojoj je zasnovan dijalog podnele su Srbija i 27 članica EU. To znači da najmanje šest predlagača Rezolucije ne priznaje Kosovo. To je dovoljno da razjasni da se dijalog vodi bez prejudiciranja statusa i ne mislim da bi nešto drugačije bilo prihvatljivo za Beograd ili za Prištinu. Ciljevi dijaloga su u Rezoluciji, ali iznad svega rešavanje praktičnih problema.

Imajući u vidu da je EU preuzela obavezu da olakša dijalog, ali da se ne meša u njegov sadržaj i dnevni red, od Beograda i Prištine se očekuje da se dogovore o čemu će i kada da razgovaraju. Da li postoje teme za koje mislite da ne bi trebalo da budu predmet rasprave?

Robert Kuper je facilitator EU koji će predsedavati sastancima i predlagati dnevni red. Ali potrebno je dvoje (ili u ovom slučaju troje) da bi se održao dijalog. Nema svrhe govoriti o temama o kojima jedna ili druga strana nije spremna da razgovara. Ne mislim da će biti problema ovde. Postoje mnoge teme za koje obe strane imaju interes, zarad sopstvenog naroda, u pronalaženju rešenja, bez obzira na pitanje statusa. Balkan je od interesa za mnoge zemlje. Mir i stabilnost u jednom regionu utiču na mnoge druge. Partneri iz celog sveta su poslali tamo mirovne trupe. Ali budućnost Balkana leži u Evropi i to je razlog zašto je ispravno EU dobila ulogu da olakša te razgovore. Radićemo sa svakim ko može nešto da doprinese.

Šta će biti uloga SAD u predstojećem dijalogu? Da li će se pojaviti kao savetnici kosovske strane ili će zajedno sa EU raditi na olakšavanju dijaloga?

SAD su i dalje važne za Evropu kao celinu i imaju posebnu ulogu na Balkanu tokom poslednje dve decenije. Kada budu učestvovali na sastancima biće to na poziv EU, a to će biti zato što verujemo da mogu da pomognu da se unapredi proces, a ne zato što su tu da pomognu jednoj ili drugoj strani.