Država nema pare za otplatu kredita građana

Zaduženi građani Srbije nemaju razloga da se raduju i nadaju da će bezrezervno moći da reprogramiraju svoje dugoročne zajmove i dobiju dvogodišnji period s umanjenim ratama zato što iza toga stoji Vlada Srbije, kako je to najavio premijer Mirko Cvetković, gostujući u jednoj tv-emisiji. To će i dalje isključivo biti dogovor između njih i banke u skladu sa ugovorom. Znači, nikakvih posebnih beneficija za korisnika kredita sem onoga što banka i inače omogućava – nema. To je potvrđeno juče i iz Cvetkovićevog kabineta.

To praktično znači da država nije predvidela (ni obezbedila) nikakva posebna sredstva za olakšavanje otplate kredita, pa su dužnici prepušteni bankama koje u skladu sa svojom poslovnom politikom određuju uslove i cenu refinansiranja kredita. Poznato je da svako prolongiranje otplate banka dodatno naplati. Kabinet premijera juče, takođe, nije naveo da li će država nekom garancijom stati iza dogovora klijenta i banke. U saopštenju premijerovog kabineta samo se kaže da program vlade obuhvata sve korisnike dugoročnih kredita čiji je rok plaćanja duži od 12 meseci.

– Program predviđa odlaganje plaćanja dela rate kredita za 18-24 meseca, što znači da bi se u tom periodu plaćao samo deo rate. Primenom ove mere povećala bi se kupovna moć stanovništva, a istovremeno bi se tim građanima povećao i kapacitet za dodatno zaduženje tokom perioda primene. Posle primene ove mere korisnik kredita bi se vratio na postojeći režim servisiranja kredita, ali sada u uslovima većeg životnog standarda i manjeg opterećenja na lični budžet. Prema preliminarnim podacima radi se o 860.000 korisnika kredita, čiji je preostali iznos duga oko 460 milijardi dinara, pošto se mera ne bi primenjivala na korisnike kredita u docnji. Mera će se realizovati isključivo na dobrovoljnoj osnovi, u skladu sa ugovorom između banke i korisnika kredita. U narednih 10 dana obaviće se detaljne konsultacije sa predstavnicima poslovnih banaka kako bi se predložena mera efikasno implementirala – obrazlažu u kabinetu Mirka Cvetkovića.

U NBS podržavaju ovu meru, ali praktično upućuju na odnos banke i klijenta.

– NBS podržava inicijative koje vode redefinisanju planova otplate kredita, kao i eventualne izmene drugih uslova kreditiranja, ako su rezultat dogovora i pune saglasnosti obe ugovorne strane u kreditnom odnosu. Centralna smatra da ovakve inicijative po pravilu vode redovnijem i sigurnijem izmirivanju obaveza dužnika, čime se poboljšava njihov finansijski položaj i povećava stabilnost finansijskog sistema uz obezbeđenje očuvanja pune zaštite interesa deponenata – saopštava Narodna banka Srbije.

U bankama, inače, na pitanje da li će podržati najavljeni program Vlade Srbije odgovaraju da ne znaju u čemu bi to konkretno trebalo da učestvuju i da nemaju nikakve informacije.

– Ponudu države u principu ne odbijamo. I sada učestvujemo u programima subvencionisanih kredita. Za banku je bitan kvalitetan plasman, da se rizik ne povećava i da ostvari dobit – kaže jedan bankar.

Međutim, pojedini ekonomisti kažu da su na „Kopaonik biznis forumu” pokušali da ubede premijera da to ne radi, jer će dužnicima napraviti medveđu uslugu. Posle isteka „medene godine”, banka dužnicima neće oprostiti rate i kamate pa će kasnije morati da izdvajaju više novca.

Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, iskreno priznaje da mu je teško na osnovu šture izjave da dešifruje šta premijer Cvetković ima na pameti.

– Banke bi mogle da reprogramiraju dugovanja građana i da im smanje trenutne obaveze. S tim što bi se klijentima kasnije ili produžio rok otplate, ili bi im rate kasnije bile veće. Ako se na to misli, onda će efekte posebno dobro osetiti kasnije kada se stvari vrate u prethodno stanje. S obzirom na to da se spominje i Narodna banka, pretpostavljam da bi ona podržala to reprogramiranje dugova tako što bi ga prihvatila – nagađao je Gligorov.

Iz onoga što je rečeno, zaključuje naš sagovornik, to ne bi trebalo da nosi neke budžetske troškove. Jer, ne kaže se da bi država preuzela deo dugovanja, a ni neke neposredne finansijske obaveze centralnoj banci.

– Implicitno će verovatno biti potrebna državna garancija ili promena režima obaveznih rezervi bankama. I to bi se onda moglo smatrati nekom vrstom subvencije. No, dužnici bi svejedno platili dug u celini, samo ili po drugačijoj dinamici ili u dužem periodu. Banke bi mogle za to da budu zainteresovane ukoliko cene da je značajan deo tih kredita, po sadašnjim uslovima, nenaplativ.

Ukoliko se pokaže da su ova moja nagađanja tačna, to znači da je stanje u bankama značajno gore nego što se misli, a isto važi i za finansijsko stanje domaćinstava – kaže Gligorov.

Prema oceni Dejana Miljkovića, člana Ekonomskog tima Srpske napredne stranke, ovakva najava premijera je čist politički marketing, motivisan namerom vlasti da se predstavi kako brine za narod.

– Ekonomskog aspekta u ovoj priči nema. A ubeđen sam, da kako god da bude poslovne banke neće izgubiti – kazao je Miljković.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da su oni do sada podržali sve projekte Vlade Srbije usmerene na rešavanje problema građana, kako sa otplatom postojećih, tako i sa mogućnostima zaduživanja uz subvenciju države.

– U okviru nekih dosadašnjih programa, u kojima je i Sosijete ženeral banka uzela učešće, država je za pojedine vrste kredita već izdvajala sredstva koja su se koristila za subvencionisanje kamate, što je korisnicima kredita omogućavalo korišćenje grejs perioda. U ovom trenutku, očekujemo da vlada precizira detalje programa u vezi s eventualnim odobravanjem grejs perioda zaduženim građanima, što je premijer najavio da će se dogoditi u narednih desetak dana. S naše strane postoji spremnost da se uključimo i u ovaj program Vlade Srbije – navodi Rebić.

Anica Nikolić

Jovana Rabrenović