Kiparski model za Kosmet

TEMA DANA
U diplomatskim krugovima se i pre spekulisalo da bi odluka o statusu Kosmeta mogla biti doneta izvan Saveta bezbednosti, tako što bi neke zemlje na svoju ruku priznale Kosovo kao nezavisnu državu, a prošlog petka u Vašingtonu je to prvi put javno spomenuo jedan visoki zvaničnik američke administracije. Kristofer Ho, direktor Odeljenja za centralnu i južnu Evropu u Stejt departmentu, rekao je na skupu u Centru "Vudro Vilson" da će "izjašnjavanje o statusu Kosova izaći iz zgrade UN na Ist riveru i biti prepušteno pojedinačnim državama".

"Savet bezbednosti UN ne može da odredi suverenitet države, njega određuju druge suverene države u bilateralnim kontaktima", rekao je Ho na skupu posvećenom pregovorima o Kosovu. Govorio je u kontekstu "izazova koji čekaju kosovsku vlast kada provizorne institucije postanu realnost".

Diplomatski izvori bliski nekim članicama Kontakt grupe tvrde da je do ovog preokreta u rešavanju statusa Kosova došlo nakon što je postalo jasno da su Ruska Federacija i Kina čvrsto pri stavu da treba poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da će iskoristi pravo veta u SB UN kako bi sprečile nametanje nezavisnosti.

Nešto slično desilo se i 1999. godine, kada su Rusi poslali jasan signal Amerikancima da u Savetu bezbednosti neće podržati odluku o bombardovanju Srbije. Istovremeno su dali do znanja Amerikancima da se neće mešati u sukob i da je njihov jedini uslov da odluka o bombardovanju ne prođe kroz UN. Odluka je i tada "izmeštena" iz zgrade na Ist riveru.

Ekspert za međunarodno pravo Tibor Varadi potvrđuje za "Politiku" da je tačna tvrdnja Kristofera Hoa da SB ne stvara suverenitet. "Savet bezbednosti, pa ni Ahtisari, ne može da stvori jednu suverenu državu. Ali odvojiti Kosovo, ipak, ne bi bilo u skladu sa međunarodnim pravom.

Da je Kosovo oružjem odvojeno i potom priznato – moram reći da je toga bilo u istoriji. Ali da se nekim međunarodnim posredovanjem neka država odvoji – toga nije bilo u istoriji", kaže Varadi.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković potvrđuje da je i on iz nekoliko diplomatskih izvora čuo za takav scenario za rešavanje statusa Kosmeta i da je sada jasno da rezolucije o nezavisnosti, pa ni uslovnoj, neće biti. On tvrdi da je takvo rešenje donekle realno, ali da nije dobro, zato što izaziva novu dugoročnu krizu: "To je u suštini kiparski model, ali za razliku od severnog Kipra, Kosovo nije ostrvo i tamo ipak živi desetak puta više ljudi nego na severnom Kipru". Samo je Turska priznala suverenost dela Kipra naseljenog turskim stanovništvom.

Varadi smatra da je teoretski moguće da se kiparski model primeni i na slučaj Kosova, ali da je to malo verovatno. "Ne bi bilo tog užasnog nastojanja i navaljivanja da se dođe do sporazuma da međunarodni akteri nisu svesni da sem sporazuma – zapravo nema drugog međunarodno valjanog načina da Kosovo postane samostalna država", zaključuje Varadi.

Politički analitičar Obrad Kesić, koji je bio jedan od učesnika u debati o Kosovu u Centru "Vudro Vilson", kaže za "Politiku" da njega nije iznenadila Hoova izjava o zaobilaženju SB prilikom rešavanja statusa Kosova – "pošto se o tome u Vašingtonu već nekoliko meseci govori iza zatvorenih vrata".

Kesić prenosi da je, podupirući taj novi model stvaranja država, Ho rekao da se nada da Albanija neće biti prva država koja će priznati Kosovo, nego da bi to trebalo posle izvesnog vremena da urade prvo velike sile, uključujući Ameriku, kada vide da li lokalne vlasti ispunjavaju standarde koje očekuju od njih.

Na mala vrata

Komentarišući najavu visokog američkog zvaničnika, predsednik Koordinacionog centra za Kosmet Sanda Rašković-Ivić je, ograđujući se da nije pravnik, rekla da je to jednostavno "zastupanje albanskih stavova na mala vrata", dok je pravni ekspert Tibor Varadi zaključio da bi odvajanje bez saglasnosti Srbije bilo kršenje međunarodnog prava. "Ali, treba imati u vidu da je međunarodno pravo ponekad u istoriji ipak kršeno". On je precizirao da se nezavisnost Kosova može kreirati u skladu sa međunarodnim pravom jedino uz saglasnost Srbije.

Napominjući da je već govorio o pogrešnoj percepciji u našoj javnosti da je Savet bezbednosti taj koji daje suverenitet državi, funkcioner Pakta za jugoistočnu Evropu Goran Svilanović objašnjava za "Politiku" da je jedno pitanje da li će države da priznaju Kosovo kao suverenu državu, što nema veze sa SB, a drugo je pitanje da li će Kosovo i posle niza pojedinačnih priznanja postati član UN. "Da bi Generalna skupština nekoga primila u članstvo UN, prethodno je potrebna podrška SB. Dakle, Rusije i Kine. Kosovo ne može da uđe u UN dok ne bude spremno da uđe u EU, a to je možda za 25 godina. Do tada nije u punom smislu suverena država", zaključuje Svilanović.

Svojevrstan državotvorni vakuum kroz koji bi, prema ovom novom modelu, prolazilo Kosovo, utemeljen je i u današnjoj situaciji na terenu. Bivši ministar spoljnih poslova podseća da danas 14 država ima diplomatske misije u Prištini, uključujući i SAD i Rusiju. "Istina, u Prištini nema ambasada, jer te zemlje nisu priznale tu teritoriju kao nezavisnu državu. Ali su misije otvorile, a da nisu nas pitale. Oni se u ovom trenutku u praksi ponašaju tako da nas ne pitaju za ono što rade tamo".

Promena taktike u pristupu iduće godine, sve češće najavljuje da će se definisanje statusa odložiti do marta 2007. godine, zbog najavljenih izbora u Srbiji.

Ahtisarijeva razmena ideja

Nerealnim su se pokazale i Ahtisarijeve najave da će u novembru izneti svoj predlog statusa, koji će potom ići u Kontakt grupu, a onda i u SB. Njegov portparol Hua Đijang je posle subotnjeg sastanka u Beču rekla da je Ahtisari "izneo samo svoje početne ideje i razmenio stavove o rešenju za Kosovo sa predstavnicima zemalja članica međunarodne Kontakt grupe".

Ahtisari je uoči tog sastanka najavio da će svoj predlog, kada bude završen, najpre uputiti Beogradu i Prištini kako bi se razmotrile mogućnosti za eventualne dalje dogovore i kompromise, a zatim će ga predstaviti SB UN.

Posle početne "razmene ideja" u Beču, za početak novembra najavljen je novi sastanak sa predstavnicima Kontakt grupe, na kojem se očekuje, kako je rekla Hua, da Ahtisari "iznese još neke predloge za rešenje". Kontakt grupa je i dalje pri stavu da treba uložiti sve napore da se pronađe sporazumno rešenje do kraja 2006. godine, mada se u poslednje vreme, naročito posle produženja Ahtisarijevog mandata do polovin iduće godine, sve češće najavljuje da će se definisanje statusa odložiti do marta 2007. godine, zbog najavljenih izbora u Srbiji.

Savetnik premijera Srbije i član pregovaračkog tima Aleksandar Simić komentarisao je juče za londonski Bi-Bi-Si da u pregovorima o statusu Kosova postoji zastoj koji se ne može drugačije objasniti nego "konfuzijom, odnosno iščekivanjem šta će se dalje desiti" u Kontakt grupi. "Sada je potpuno jasno da u Kontakt grupi nema jedinstvenog stava ni o rokovima, ni o načinu rešavanja problema, ali to ne znači da se uz neki razuman razgovor i uz vreme do tog stava ne može doći", rekao je Simić.

Više od srpske diplomatske ofanzive, na pitanje kojim će se putem nastaviti ka rešenju statusa Kosova, uticaće interesi pojedinih članica Kontakt grupe, ali i konačne reči Rusije i Kine. "Ako Rusija i Kina ne bi priznale nezavisnost, a druge zemlje bi, to bi praktično bio raspad Kontakt grupe i ona više ne bi imala ulogu u tom procesu. To bi stvorilo sasvim nove odnose između Rusije i ostalih partnera u međunarodnoj zajednici, pre svega EU i SAD, što bi značilo zatezanje odnosa sa Rusijom i redefinisanje postojeće ravnoteže", zaključuje Svilanović, dodavši da se u takav proces ne bi ulazilo bez prećutne saglasnosti Rusije.

-----------------------------------------------------------

Sredstvo za odbranu Kosmeta

Ističući važnost novog ustava za očuvanje Kosova i Metohije u granicama Srbije, predsednik Koordinacionog centra za KiM i potpredsednik DSS-a Sanda Rašković-Ivić je navela da je to najbolji način da se borimo za očuvanje južne pokrajine unutar granica Srbije, "jer borba pravnim sredstvima je borba koja je svojstvena demokratskom društvu, državama i evropskim standardima".

Sanda Rašković-Ivić je kazala da srpski pregovarački tim nema konkretna saznanja o idejama koje je Marti Ahtisari, međunarodni posrednik u pregovorima o Kosmetu, izneo u subotu predstavnicima Kontakt grupe, ali, kako je dodala, iz svega što je do sada Ahtisari radio i kako je delovao "možemo da pretpostavimo da su njegove ideje vezane za neku vrstu nezavisnosti Kosova, da su one bile takve". - Mi možemo da imamo strepnju s jedne strane, ali i realnu nadu da će se gospodin Ahtisari postaviti drugačije. Mi mislimo da će se stvari odvijati tako što će Ahtisari presabrati sve što se desilo u toku ovih tehničkih pregovora i da će tu ponuditi dodatna tehnička rešenja, a da se neće upuštati u statusna pitanja. I nadamo se da će se bečki proces obnoviti, odnosno da će se nastaviti direktni pregovori između Beograda i Prištine onoliko koliko bude trebalo. I sam mandat koji je Marti Ahtisari dobio, do juna 2007. godine, govori da je međunarodna zajednica procenila da bi otprilike još sedam-osam meseci bilo neophodno da se postigne neki kompromis - istakla je Sanda Rašković-Ivić.

-----------------------------------------------------------

Kesić: Ponovo OVK

Kesić za "Politiku" naglašava da je za njega novost prilikom debate u Centru "Vudro Vilson" bila izjava Kristofera Hoa da će posle rešavanja statusa Kosova najverovatnije biti oformljena kosovska vojska. "To je prvi put da je neki visoki funkcioner američke vlade izjavio da je moguće da se osnuje vojska ili da se vrati OVK u nekoj formi". Kesić kaže da je predsednik kosovske partije ORA Veton Suroi tada spomenuo da se radi o 2000 vojnika, "a on je verovatno razgovarao sa Amerikancima o tome".

Kesić kaže da je visoki zvaničnik američke administracije osnivanje kosovske vojske najavio u kontekstu razgovora o tome kako će lokalne institucije morati da snose deo odgovornosti i za pitanje bezbednosti. "On nije precizirao šta to znači: kolika će ta vojska da bude, da li će je naoružati Nato i kako će funkcionisati komanda između lokalne vojske, ako se formira, i NATO-a".

"Ako Kosovo bude imalo vojsku, to će izazvati veliku nestabilnost za ceo region. Srbija će uvek morati da uzima u obzir da na Kosovu postoji 2.000 vojnika koji mogu da krenu u Severnu Mitrovicu i da možemo da imamo ogromnu krizu sa izbeglicama. Takođe postoji opasnost da prisustvo te vojske izazove nestabilnost i na jugu uže Srbije. Naravno, to će dalje izazvati da i druge zemlje u regionu izdvajaju više za svoje vojske. Imaćemo jednu vrstu rivaliteta u vojnom trošenju".