Višak zaposlenih ili – alibi za otkaz

Jedan od popularnih načina koje poslodavci koriste da bi otpustili radnike jeste proglašenje viška zaposlenih. Nažalost, pored slučajeva kada za to postoji opravdana potreba, u praksi su česte manipulacije i zloupotrebe. Poslodavci su skloni da promenom akta o sistematizaciji i smanjivanjem broja zaposlenih daju otkaz zaposlenima i onda kada to nije opravdano već pod vidom reorganizacije i viška zaposlenih nastoje da se oslobode nepoželjnih, a kasnije se primaju nova lica pa se umesto smanjenja u krajnjem ishodu povećava broj zaposlenih. Ako postoji opravdana potreba za smanjivanjem broja zaposlenih, često se to obavlja proizvoljno, bez poštovanja zakonske procedure i mimo kriterijuma propisanih zakonom, opštim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

U situaciji kada su inspekcijske službe neefikasne, sudovi spori, rokovi rešavanja radnih sporova u praksi daleko od propisanih, to je ozbiljan problem. Na gubitku su ne samo zaposleni, koji za vreme spora nemaju sredstva za život, već i poslodavac. Ako se spor okonča nepovoljno po poslodavca, dužan je da plati naknadu zarade za vreme trajanja postupka, sudske troškove, iako zaposleni za to vreme nije radio. Zato treba biti obazriv i postupati zakonito i pravično. Određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba obavlja nadležni organ poslodavca primenom kriterijuma utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

Ti kriterijumi se primenjuju ovim redosledom: rezultati rada, imovno stanje zaposlenog, broj članova porodice, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni ako on ili član njegove uže porodice boluje od nekog težeg oboljenja, broj dece na školovanju...

Najčešće manipulacije vezane su za utvrđivanje rezultata rada. Rezultati rada moraju biti procenjeni za period od najmanje godinu dana, i to prema utvrđenim normativima i standardima rada. Ukoliko oni nisu propisani, rezultati rada se utvrđuju na osnovu ocene neposrednog rukovodioca o obavljanju poslova, radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja, ali ta ocena mora biti pismeno data i obrazložena.

Ako zaposleni imaju jednake rezultate rada, prednost za ostajanje na poslu ima onaj koji je slabijeg imovnog stanja, što se utvrđuje na osnovu ostvarenog prihoda po članu domaćinstva i tržišne vrednosti nepokretnosti koju zaposleni ili član njegovog porodičnog domaćinstva poseduje, a to se utvrđuje na osnovu dokumentacije i isprava nadležnog organa