Za tri meseca 60 konkursa

Slikari gletuju zidove, modni dizajneri prodaju garderobu u butiku, a elektroinženjeri odlaze u inostranstvo. Ovo je slika naše stvarnosti, sudeći prema „Politikinoj” mini anketi u beogradskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, gde na posao čeka 15.267 vlasnika fakultetske diplome.

Kada je upisao Fakultet likovnih umetnosti Mirko Herceg (52) je sanjao da bude slikar i da živi od slikarstva. Međutim, stvarnost ga je demantovala, pa je do sada lepio pločice u kupatilima beogradskih bogataša, uvodio kablovsku televiziju, kopao, zidao...

– Dva puta sam radio kratko u struci kao zamena u školi, pa u radnoj knjižici imam samo godinu i 20 dana staža. Nevolja sa mojom strukom je u tome što ne postoji licenciranje. Danas i domaćice mogu na parčetu čaršava da slikaju, a ljudi slike kupuju samo kad krenu na svadbu – rekao je za „Politiku” Herceg.

U holu nacionalne službe za zaposlene sreli smo dvadesetčetvorogodišnju Aleksandru Lepojević. Po zanimanju je profesor engleskog jezika i književnosti, a dok čeka radno mesto upisala je master studije. Kaže, moguće je i da doktorira s obzirom na ponudu.

– Trenutno radim kao zamena u jednoj školi i imam 40 odsto fonda časova. U aprilu se profesor vraća na posao i ja ostajem i bez tih primanja. Za tri meseca od kada sam diplomirala poslala sam oko 60 radnih biografija. Niko nikada sa mnom nije razgovarao – objašnjava Aleksandra Lepojević i ističe kako je „spustila sve kriterijume” kada je reč o željenom radnom mestu. S obzirom na to da je iz Vlasotinca i da u Beogradu živi privatno, posao joj je neophodan kako bi podmirila osnovne troškove života.

– Raspitivala sam se i, verujte mi, ni u mom rodnom mestu nema posla za profesora engleskog – kaže naša sagovornica.

Slična je priča i godinu dana starije Ljiljane Ćirković, modne dizajnerke iz Loznice.

– Diplomu sam dobila pre dva meseca, pa još uvek nisam izgubila nadu da ću pronaći zaposlenje. Međutim, iskustva mojih kolega nisu baš optimistična. Izgleda da u Srbiji nema potreba za usluge modnog dizajnera, pa neki od njih rade u butiku kao prodavci – priča za naš list Ljiljana Ćirković i dodaje da bi se rado vratila u rodni kraj kada bi tamo bilo mogućnosti za zaposlenje.

A da stručnjaci i dalje napuštaju Srbiju govori i primer Beograđanina Marka Filipovića (26). U aprilu 2010. godine je završio Elektrotehnički fakultet i to dvojni smer: nanotehnologiju i biomedicinu. Sada je na master studijama i kaže da će verovatno napustiti zemlju i potražiti posao u Nemačkoj ili Engleskoj:

– Izgledi za posao ovde su nikakvi. Ona mesta koja postoje već su zauzeta, a ja zaista nisam učio da bih radio nešto van struke.

V. Dugalić