Naknada za odvodnjavanje čeka Ustavni sud

Subotica –Kancelarija pokrajinskog ombudsmana podnela je pre godinu dana predlog Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti odluke JP „Vode Vojvodine” o načinu na koji je utvrđena naknada za odvodnjavanje.  Ustavni sud još nije odlučio o ovom predlogu, pa vojvođanski ratari i dalje ne znaju da li će odjednom morati da plate od 800 do 1.600 dinara po hektaru, za odvodnjavanje.

Za svojih desetak hektara Ivan Vidaković, predsednik Udruženja seljaka Stari Žednik, naselja nadomak Subotice, kaže da je JP „Vode Vojvodine” ostao dužan preko 15.000 dinara.

– Pre dve godine platio sam tu dažbinu jer bez potvrde o izmirenim dugovanjima nisam mogao da dobijem kredit u banci. Sada nam više tu potvrdu ne traže, a dug za prošlu godinu nismo platili jer smatramo da cena koju su „Vode Vojvodine” odredile nije u redu. Kada smo se požalili ombudsmanu, dobili smo savet da ne platimo zaduženje za prošlu godinu – kaže Vidaković za „Politiku”.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović u podužem mišljenju povodom zahteva Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine kaže da je „naknada za odvodnjavanje po svojim karakteristikama javna dažbina, a ne cena izvršene usluge”, te da sve što ulazi u visinu te naknade mora biti „jasno i precizno definisano i zasnovano na zakonu, što isključuje mogućnost arbitrarnosti”. Prema mišljenju zamenice pokrajinskog ombudsmana, važeći pravni okvir ne dozvoljava korekciju katastarskog prihoda po stopi iznad sto odsto. „Vode Vojvodine” su smatrale da katastarski prihod nije realno prikazan, te je naknada za odvodnjavanje određena, u pojedinim slučajevima, u visini od preko 600 odsto.

Cena odvodnjavanja, međutim, nije problematična samo zbog toga što je to dodatni udar na ionako umanjenu zaradu poljoprivrednika, već i zbog činjenice da svake godine ratari imaju problema sa režimom voda. Tokom 2008. i 2009. godine ratari Vojvodine, posebno njenog severnog dela, kuburili su sa sušom, a prošle godine sa visokim podzemnim vodama.

Na nedavnom susretu meštana Palića sa Đulom Ladockim, predstavnikom pokrajinske kancelarije ombudsmana u Subotici, najviše žalbi bilo je upravo na to da aktivnosti „Voda Vojvodine” na regulisanju režima atmosferskih i podzemnih voda i uređenju kanala ne odgovaraju visini iznosa koji su iskazani na računima.

– I prošle godine je urađeno malo i nedovoljno u odnosu na nivo računa koji nam je iskazan. Pretpostavka je da „Vode Vojvodine” ubiraju od ratara oko 50 miliona evra na ime odvodnjavanja, što je, primera radi, iznos koji očekujemo i od pretpristupnih fondova Evropske unije. Pojedini kanali za odvodnjavanje nisu čišćeni 50 godina, na njivama u Banatu voda stoji dve godine, pa iako je naknada za odvodnjavanje obavezna za sve vlasnike parcela, mnogi sami moraju da angažuju mehanizaciju da bi odveli vodu sa njiva. U isto vreme, došli smo do podatka da je prosečna zarada 240 zaposlenih u „Vodama Vojvodine” oko 60.000 dinara i pitamo se kuda odlazi naš novac – kaže za „Politiku” Miroslav Ivković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice.

Aleksandra Isakov