„Proces” kao najava kasnijih montiranih procesa

Grozdana Olujić
1. „Prokleta avlija” Ive Andrića
2. „Proces” Franca Kafke
Koji roman najbolje predstavlja 20. vek? Po kojim parametrima najbolji? Estetskim? Etičkim? Ipak, ako već mora da se bira ogledalo jednog užasavajućeg veka, bio bi to „Proces” Franca Kafke kao najava kasnijih montiranih procesa, koncentracionih logora, dušegupki, nasilja svih vrsta, čiji je ishod bila smrt miliona ljudi čije se nestajanje ne može ni objasniti, ni opravdati. Pri tome, junak romana „Proces” Jozef K. preteča je svih kasnijih žrtvi osuđenih na smrt bez suda i suđenja, bez krivice i razumevanja. Šta je to što se s njima događa, ko ih i u ime čega ubija? Pasternakov dr Živago i Kišov Boris Davidovič, Ana Frank i toliki drugi nestali u ognju i bezimenim jamama samo su žalosni naslednici sudbine Kafkinog junaka, kao što su to i junaci „Proklete avlije” Ive Andrića, romana koji u srpskoj književnosti najsažetije odslikava užase našeg vremena.

David Albahari
1. „Hazarski rečnik” Milorada Pavića
2. „Duga gravitacije” Tomasa Pinčona
„Hazarski rečnik” odslikava 20. vek pre svega svojom formom koja je u isto vreme radikalno nova premda čvrsto utemeljena u tradicionalnu formu i sadržaj. Sudbina pojedinca i naroda u sukobu sa silama istorije, pitanje ličnog izbora i uloga religije – dakle, neka od ključnih pitanja koja su opsedala svet tokom prošlog veka, čine ovaj roman dragocenim i nezaobilaznim za razumevanje podeljenosti sveta u kojem smo živeli i još ćemo živeti.
Pinčonov roman, koji nažalost nije preveden na srpski, donosi na svojih osamsto stranica strašnu sliku Drugog svetskog rata, koji jeste središnji događaj 20. veka. Ta slika je ispunjena raznim apsurdnim i crnohumornim situacijama, a Pinčon se poigrava sa književnim konvencijama i stvara svet u kojem su mnogi predmeti živi a mnogi ljudi mrtvi. Pinčonovski svet najviše me podseća na svet Hijeronima Boša, koji i jeste slikar 20. veka koji je postojao i radio znatno pre svog vremena.

Radovan Beli Marković
1. „Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog
2. „Čarobni breg” Tomasa Mana
„Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog prozne svoje žilice rasprostire do u sami koren osećanja posleratne obeskućanosti i zebnje, u takozvanom životu koji je, kakav god inače da bio, „samo tren u trenu prolaženja”. „Tren u trenu”, da…
Naivno bi bilo tvrditi da bi tek jedna knjiga mogla biti „ogledalo doba”, ali „Čarobni breg” Tomasa Mana, „međuratni” roman sa „predratnom” pričom, izabran je davno, kao čitalačko pribežište – kad god da nam se učini da su se, tečajem minulog veka, drugi romani malčice „razromanili”…

Zoran Živković
1. „Na Drini ćuprija” Ive Andrića
2. „Doživljaji dobrog vojnika Švejka” Jaroslava Hašeka
Velika Andrićeva istorijska freska trajan je zaštitni znak savremene srpske književnosti u svetu. Iako se ovde olako licitira kandidaturama za Nobelovu nagradu, bojim se da će još mnogo vode proteći pre nego što se neki domaći pisac vine do Andrićevih visina.
Hašekovo remek-delo, koje se ori zvonkim smehom, danas se može čitati i kao neprevaziđeni priručnik za opstanak malog čoveka u nadasve dramatičnom i turbulentnom dvadesetom veku, iako je napisano još na njegovom početku. U Švejkovoj mudrosti, punoj neodoljive duhovitosti, uživam bar jednom godišnje već više od četiri decenije…

Vladimir Pištalo
1. „Proljeća Ivana Galeba” Vladana Desnice
2. „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova
Mislim da je, pored Andrića, Desnica naš najveći pisac i on je na neki način zanemaren. Nema onoliko poštovanja koliko zaslužuje. To je jedan poetsko-psihološki roman bez presedana u našoj književnosti.
„Majstor i Margarita” je jedan dubok, divan roman, neuporedivo dobro pisan, bez šablona. Nema načina na koji pisac radi svoj posao, a koji možete otkriti. On je prosto nepredvidljiv i ono što je tu jedinstveno jeste jedan mistično-metafizički odnos prema političkom.