Šansa ili kolaps

Umesto uvoda, jedno zapažanje: nalazimo se pri kraju prvog kvartala 2011. godine; prošle su pune tri godine otkako se svetska ekonomska kriza osetila kod nas, a samo tri godine dele nas od ukidanja zaštitnih mera za srpske poljoprivredne proizvode, čime će srpski agrar biti izložen oštroj konkurenciji i neravnopravnoj borbi s predstavnicima razvijenijih poljoprivrednih zemalja. Dakle, tek s proleća 2011. godine u Srbiji sazreva svest da poljoprivreda predstavlja komparativnu prednost naše zemlje, samim tim i priliku za povećanje proizvodnje, povećanje izvoza i, što nam je svima veoma bitno, otvaranje novih radnih mesta.

Navedena konstatacija nije izneta radi likovanja ili naknadne pameti kompanije koja se odavno okrenula agraru kao strateškom biznisu, već pre svega kao ilustracija koliko kasno dolazimo do svesti o pravoj ulozi agrara u srpskoj ekonomiji i koliko nam je malo vremena preostalo da stanje u ovoj oblasti bitno popravimo.

Koliko smo, nažalost, daleko od razvijenih poljoprivrednih zemalja (a to znači i od konkurencije) vidi se iz svih podataka relevantnih za sagledavanje nacionalne agroekonomije. Srbija izvozi poljoprivrednih proizvoda za 1,65 milijardi evra. Izvoz Mađarske veći je 2,5 puta, Austrije skoro pet puta (s trostruko manje obradivih površina), Danske čak osam puta. Jedno od prvih objašnjenja zašto je tako, vidi se iz odnosa agrarnih budžeta: u Srbiji on iznosi 300 miliona dolara, u Hrvatskoj je 2,5 puta veći, u susednoj Mađarskoj osam puta.

Prva promena mora se ogledati u odricanju od dugogodišnje prakse da se agrarna politika tretira kao socijalna politika. Demografijom i depopulacijom srpskog sela, opstankom siromašnih delova ruralnog stanovništva, treba da se bavi socijalni deo izvršne vlasti i tu borbu da finansira iz socijalnog dela državnog budžeta. Na drugoj strani, agrarni budžet mora da bude ne samo znatno veći nego do sada, već i usmeren u podršku uspešnoj i efikasnoj proizvodnji, baziranoj na modernoj, a ne na tradicionalnoj tehnologiji. Samo ovakvi proizvodi imaju mogućnost plasmana na druga tržišta. Sve dok se agrarne subvencije dele po hektaru zemljišta, a ne po prinosima, naša poljoprivredna politika biće socijalna politika, a ne razvojna.

Od države se ne očekuje da sama uđe u njive i započne proizvodnju, ali je realno očekivanje da podrži male proizvođače kroz sistem približavanja modernih načina proizvodnje, povoljnijih kredita, subvencionisanje proizvodnje, pospešivanje udruživanja i kooperacije s većim poljoprivrednim subjektima.

U vezi s prethodnim je višestruko štetna (a inače i nezakonita i neustavna) podela na male i velike proizvođače u agraru. Istina je zapravo sasvim suprotna: veliki i mali u agraru ne samo da nisu neprijatelji, nego su prirodni saveznici i partneri. Dele ih zajednički interesi, pri čemu je saradnja s velikim sistemima gotovo jedini način za male proizvođače da opstanu (drugi je naravno njihovo udruživanje u zadruge i slične organizacije).

U ovakvo partnerstvo „Delta agrar” veruje duboko i iskreno i zbog toga će u narednoj godini jedan od naših najvažnijih poslova u poljoprivredi biti intenziviranje kooperantske saradnje sa što većim brojem srpskih seljaka, u praktično svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Saradnja koju nudimo zasniva se na proizvodnji za poznatog kupca, što će reći na obezbeđenom plasmanu robe, čime se rešava jedan od najvećih problema poljoprivrednih proizvođača.

Povećanje agrarnog budžeta, izmenjena politika subvencija, podsticanje udruživanja proizvođača kao i povećanja obradivih kompleksa, prve su na listi mera koje se hitno moraju primeniti u srpskom agraru. Ukidanje carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda 2014. godine praktično je pred vratima – ako pomenute mere izostanu ili budu selektivno i neodlučno sprovedene, poljoprivreda ne samo da neće biti velika srpska šansa (a što realno jeste), već će biti bačena u borbu sa stranim konkurentima pod potpuno neravnopravnim uslovima. Kolaps srpske poljoprivrede u tim uslovima je neminovan, a još jedna šansa biće propuštena.

Ovaj put najverovatnije bespovratno.

Autorka je generalni direktor „Delta holdinga”

Jelena Krstović

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Prestali smo da robujemo tradiciji. Još od dolaska na Balkan, navikli smo da jedemo svaki dan.

. Krompir, još jedno podzemlje koje skupo plaćamo.

. Mnogi sanjaju bolje juče.

. Kad izađemo iz krize, pojaviće se kriza identiteta. To više nećemo biti mi.

. Reformu penzionog sistema preživeće samo uže rukovodstvo PUPS-a.

. Kad nas nova vlada bude izvukla iz krize, pitanje je da li ćemo davati znake života.

. Cene i standard nam nisu na istom nivou. Cene su na krovu, a standard živi u podrumu.

. Malo njih uspeva da živi od plate. Pogotovo oni nezaposleni.

. Objektivno, živimo odlično. Glad je subjektivni osećaj.

. Vlada nam poručuje da plaćanjem računa za struju odajemo počast velikom Tesli.

Dragutin Minić