Bolje jedemo nego što sejemo

S finansijskom i ekonomskom dogodilasei svetskai srpska prehrambena kriza, tvrdi Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. Nedavno poređenje cena deset prehrambenih proizvoda 15. marta ove i istog dana prošle godine, koje su porasle u proseku viših za 60 odsto, dramatično potvrđuje ovu tvrdnju našeg sagovornika. Doduše, ishrana našeg stanovništva nije dovedena u pitanje, tvrdi Prostran, iako je i u njegovom Vršcu –prvi put posle 1945. – nedavno otvorena narodna kuhinja.

Ipak, od sasvim izvesnog rasta cena hrane na svetskoj pijaci u narednim godinama Srbija može dobro da se ovajdi,da pokrene ukupan razvoj, otvori nova radna mesta, oživi zamrla sela, smanji ogroman jaz između siromašnih i najbogatijih delova zemlje.

Ali, srpska poljoprivreda je u teškoj višegodišnjoj krizi, pa iako se sve lošije hranimo, upućeni tvrde da još mnogo bolje jedemo nego što sejemo.

Prošlogodišnji izvoz agrara i prehrambene industrije od 2,2 milijarde dolara, sa ostvarenim suficitom od 1,2 milijarde, pravi je podvig naših seljaka i radnika u ovom sektoru. Pre svega zahvaljujući velikom rastu cena sirovina, koje u našem eksportu učestvuju sa 86 odsto, ukazuje Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad PKS.

Naši sagovornici se slažu da je sadapametnije krojiti optimalnu agrarnu politiku koja ne bi trajala, kao do sada, godinu-dve, već bar u narednih deset.

– Vlada je u novembru prošle godine, bez prethodne stručne rasprave, usvojila anemičan Nacionalni program razvoja poljoprivrede do 2013. godina – podseća Prostran. – Donet je u vreme dramatične svetske krize hrane, koju je Ban Ki Mun najavio još 2007. kada je ukazao da glad preti milijardi ljudi. U tom dokumentunema adekvatnih mera koje bi bile odgovor na aktuelnu globalnu dramu, koja će potrajatiu najboljem slučaju do 2015. Udeo agrarnog budžeta u državnom budžetu Srbije u 2011. sveden je na 2,6 odsto. Stručna javnost i PKS su insistirale da ovogodišnja podrška poljoprivredi iz državne kase dostigne bar 10 odsto njenih prihoda, koliko poljoprivreda doprinosi BDP-u. Poređenja radi, srpski agrarni budžet za ovu godinu raspolaže sa 200 miliona evra, umesto očekivanih najmanje 600 miliona, a slovenačka poljoprivreda može da računa na 400 miliona, u kome, doduše, Brisel učestvuje sa 250 miliona evra, hrvatska sa 700 miliona evra.

Privredna komora Srbije, ukazuje Stanković,sačinila je program mera koje bi, u najkraćem mogućem roku, pospešile poljoprivrednu proizvodnju.Pre svega odgovarajuće finansiranje radi njene stabilnosti, bez cikličnih nestašica, čemu bi trebalo da doprinese konačno uspostavljen sistem agrarnih robnih rezervi. Njega ne može biti ako se ne uvede instrument orijentacionih cena. Donji prag cena proizvođačima bi garantovao prostu reprodukciju, a onaj gornji bi održavao nivo cena u skladu s kupovnom moći stanovništva. Robne rezerve bi kupovale viškove robe od proizvođača, a iznosile bi je na tržište kada ona pređe gornji prag.

PKS se zalaže i za obnavljanje zadrugarstva za ukrupnjavanje, koncentraciju i komercijalizaciju proizvodnje, posebno s malih poseda. One bi bile i oslonac opstanka i razvoja sela.

Pšenicu treba sejati na 650 do 700.000 hektara, jer rast njene cene na svetskom tržištu neće biti zaustavljen. Sa oko 600.000 krava Srbija bi imala sigurno snabdevanje mlekom, a sa 300.000 bikova u tovu mogla bi da iskoristi odobrenu godišnju kvotu izvoza 8.700 tona u EU.

Aleksandar Mikavica