Боље једемо него што сејемо

С финансијском и економском догодиласeи светскаи српска прехрамбена криза, тврди Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије. Недавно поређење цена десет прехрамбених производа 15. марта ове и истог дана прошле године, које су порасле у просеку виших за 60 одсто, драматично потврђује ову тврдњу нашег саговорника. Додуше, исхрана нашег становништва није доведена у питање, тврди Простран, иако је и у његовом Вршцу –први пут после 1945. – недавно отворена народна кухиња.

Ипак, од сасвим извесног раста цена хране на светској пијаци у наредним годинама Србија може добро да се овајди,да покрене укупан развој, отвори нова радна места, оживи замрла села, смањи огроман јаз између сиромашних и најбогатијих делова земље.

Али, српска пољопривреда је у тешкој вишегодишњој кризи, па иако се све лошије хранимо, упућени тврде да још много боље једемо него што сејемо.

Прошлогодишњи извоз аграра и прехрамбене индустрије од 2,2 милијарде долара, са оствареним суфицитом од 1,2 милијарде, прави је подвиг наших сељака и радника у овом сектору. Пре свега захваљујући великом расту цена сировина, које у нашем експорту учествују са 86 одсто, указује Војислав Станковић, сарадник Центра за научноистраживачки рад ПКС.

Наши саговорници се слажу да је садапаметније кројити оптималну аграрну политику која не би трајала, као до сада, годину-две, већ бар у наредних десет.

– Влада је у новембру прошле године, без претходне стручне расправе, усвојила анемичан Национални програм развоја пољопривреде до 2013. година – подсећа Простран. – Донет је у време драматичне светске кризе хране, коју је Бан Ки Мун најавио још 2007. када је указао да глад прети милијарди људи. У том документунема адекватних мера које би биле одговор на актуелну глобалну драму, која ће потрајатиу најбољем случају до 2015. Удео аграрног буџета у државном буџету Србије у 2011. сведен је на 2,6 одсто. Стручна јавност и ПКС су инсистирале да овогодишња подршка пољопривреди из државне касе достигне бар 10 одсто њених прихода, колико пољопривреда доприноси БДП-у. Поређења ради, српски аграрни буџет за ову годину располаже са 200 милиона евра, уместо очекиваних најмање 600 милиона, а словеначка пољопривреда може да рачуна на 400 милиона, у коме, додуше, Брисел учествује са 250 милиона евра, хрватска са 700 милиона евра.

Привредна комора Србије, указује Станковић,сачинила је програм мера које би, у најкраћем могућем року, поспешиле пољопривредну производњу.Пре свега одговарајуће финансирање ради њене стабилности, без цикличних несташица, чему би требало да допринесе коначно успостављен систем аграрних робних резерви. Њега не може бити ако се не уведе инструмент оријентационих цена. Доњи праг цена произвођачима би гарантовао просту репродукцију, а онај горњи би одржавао ниво цена у складу с куповном моћи становништва. Робне резерве би куповале вишкове робе од произвођача, а износиле би је на тржиште када она пређе горњи праг.

ПКС се залаже и за обнављање задругарства за укрупњавање, концентрацију и комерцијализацију производње, посебно с малих поседа. Оне би биле и ослонац опстанка и развоја села.

Пшеницу треба сејати на 650 до 700.000 хектара, јер раст њене цене на светском тржишту неће бити заустављен. Са око 600.000 крава Србија би имала сигурно снабдевање млеком, а са 300.000 бикова у тову могла би да искористи одобрену годишњу квоту извоза 8.700 тона у ЕУ.

Александар Микавица