Evropska platforma protiv vetrenjača

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Dok svet bez daha iščekuje nove vesti iz Japana gde još traje drama izazvana oštećenjem nuklearke u Fukušimi, a nadležni u Evropskoj uniji preispituju sopstvenu energetsku politiku upotrebe nuklearki, čudno zvuči podatak da u Evropi jača pokret protiv gradnje vetrenjača. Ali ko bi i zašto imao nešto protiv korišćenja vetra za proizvodnju struje?

Odgovor glasi – Evropska platforma protiv izgradnje vetrenjača koja obuhvata 473 udruženja iz 21 države, dobro povezane sa srodnim organizacijama u SAD, Kanadi i Meksiku. U Belgiji najviše udruženja protiv gradnje vetrenjača ima u Valoniji, gde je u 21. veku izgrađeno nekoliko takozvanih – farmi sa vetrenjačama.

Bilo da je reč o Belgiji, Britaniji, Holandiji ili Francuskoj, scenario je uvek isti – tamo gde počnu da niču moderne vetrenjače, lokalno stanovništvo organizuje borbu protiv njihove gradnje. „Buka od njihovog okretanja je nesnosna. Vibracije takođe. Njihova blizina koja je ispod zakonskog minimuma umanjila mi je vrednost kuće i imanja za 20 do 30 odsto”, objasnio nam je Gido Novelo, profesor u penziji i aktivista u jednom od desetina belgijskih udruženja građana.

Prema belgijskom zakonu razdaljina između vetrenjače i najbliže kuće ne sme da bude manja od 1.500 metara iz zdravstvenih razloga, jer izaziva stres, umor, poremećaj sna i srčane probleme, ali kako tvrde aktivisti iz okoline Namura u Valoniji, tamo su vetrenjače podignute preblizu kućama.

Oni objašnjavaju da njihova zabrinutost za očuvanje okolnog izgleda nije samo nostalgični san, već se pozivaju na Konvenciju o zaštiti pejzaža iz Firence. Jedan od predloga valonskih društava je premeštanje vetrenjača na obalu Severnog mora u Flandriju. Evropska platforma protiv vetrenjača zahteva moratorijum na njihovu gradnju, kao što su ga nedavno proglasile vlasti Južnog Tirola u Italiji, u nameri da očuvaju divan planinski pejzaž.

Stručnjaci u Evropi i SAD istražuju sve negativne uticaje koje vetrenjače mogu da imaju na čoveka, ali kada je reč o pojedinim vrstama ptica selica po njih su posledice često fatalne. Kada jato ptica uleti u polje sa vetrenjačama stotine stradaju od njenih ogromnih metalnih krakova koji se okreću. Svaka vetrenjača je neprijatelj ptica, a neke su sagrađene baš na tradicionalnim koridorima ptica selica, pa se ptičje žrtve broje hiljadama.

Moderne vetrenjače nisu ni nalik romantičnim srednjevekovnim mlinovima, već su to metalne grdosije čiji oštra krila imaju raspon od 45 do 75 metara. Kada ne duva vetar, vetrenjače rade na gas, pa stoga aktivisti tvrde da one zapravo ne smanjuju emisiju ugljen dioksida.

Upravo je smanjenje zagađenja i korišćenje čistih tehnologija jedan od evropskih prioriteta u ovom veku, a u čiste tehnologije ubrajaju se kako vetrenjače, tako i nuklearne elektrane. Logično zvuči da je sada sudbina evropskih nuklearki posle ovih poslednjih događaja u Japanu upitna, ali kakva budućnost očekuje vetrenjače?

Sudeći prema pritužbama lokalnog stanovništva čija se imanja graniče sa farmama vetrenjača, i sve višem stepenu njihove organizovanosti, treba očekivati žestok otpor gradnji novih kompleksa ovih modernih fabrika struje u čitavoj Evropi.

Vladimir Jokanović