Tržište telefonije u Srbiji

Premda Vlada Srbije, kao vlasnik, još nije formalno saopštila da li ili ne odustaje od prodaje „Telekoma” jasno je da cilj nije postignut. I sam premijer Mirko Cvetković saopštio je da se neće prihvatiti sume manje od 1,4 milijarde evra. U ukupnoj sumi jedini ponuđač „Telekom Austrija” nudi za 51 odsto vrednosti akcija 950 miliona evra, dok se sa 450 miliona investicija, i to u naredne tri godine, stiže do „crvene linije” – 1,4 milijarde evra, sume za koju se tvrdi da je minimalna.

Šta znače investicije u naredne tri godine od 450 miliona evra jasnije se vidi kada se pogleda kako posluje naš „Telekom”, ali i kakvo je stanje na tržištu Srbije. Dakle, samo u 2009. godini (po poslednjim javno dostupnim podacima) „Telekom Srbija” ostvario je dobit od 162 miliona evra. A odmah posle prodaje, to je jasno, polovina dobiti bi pripadala kupcu. Stoga se može lako tvrditi da „Telekom” zaista jeste naša „zlatna koka”, ali se ne sme smetnuti s uma da je u međuvremenu došlo do liberalizacije tržišta, da se sada lagano pojavljuju konkurenti i u fiksnoj telefoniji, uvode novi servisi i da će sve teže biti na ovom tržištu održati ovakvu dominaciju „Telekoma Srbija”.

Interesantno je i da je „Telekom” u 2008. godini iskazao, takođe, dobit od 62,8 miliona evra, u 2007. od 146 miliona, a u 2006. čak 189 miliona evra, prema podacima koje je analizirao ekonomista Miodrag K. Skulić. Ukupno kumulirana dobit za četiri analizirane godine je 560 miliona evra i u tome smo mi učestvovali sa četiri petine, a OTE kao grčki partner, sa jednom. Cifre pokazuju da je na kraju 2009. u „Telekomu” ostalo neraspoređene dobiti od 320 miliona evra, tvrdi Skulić.

Međutim, valja imati u vidu i da je Srbija otkupila 2002. godine preko PTT-a 29 odsto „Telekoma” od italijanskog partnera, u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić. To je, kako kaže glavni akter te transakcije Srđan Blagojević, tadašnji direktor PTT-a, bilo proglašeno poslom decenije. I sada, kaže Blagojević, kada bi prodali ponovo „Telekom” za ponuđenih 950 miliona, opet bi odlično zaradili, jer je tada Italijanima plaćeno za 29 odsto 195 miliona evra.

„Telekom Srbija” je i zadužen od 2007. godine. Tada je za 646 miliona evra kupljeno 65 odsto „Telekoma Republike Srpske”. Iznos je isplaćen 18. juna 2007. godine uz obavezu da se u novcu ili opremi, isplati dodatnih 50 miliona evra. U te svrhe je uzet kredit od Siti banke od 700 miliona evra. Danas, kako saznajemo u „Telekomu”, otplaćeno je oko 500 miliona evra, a pravi povraćaj uloženog novca i čista dobit mogli bi se očekivati tek za desetak godina od ove akvizicije.

I u Crnu Goru „Telekom Srbija” uložio je oko 130 miliona evra, a kod nas je u razvoj infrastrukture ulagano oko 200 miliona evra.

G. Volf

Ukupan ostvareni prihod od mobilne telefinije u Srbiji u 2009. godini je 840 miliona evra

----------------------------------------

Koliko pričamo – a koliko pojedemo

Ukupno tržište mobilne telefonije u Srbiji je, po do sada dostupnim podacima iz 2009. godine, iznosilo 840 miliona evra kod sva tri mobilna operatera. Jedini gubitak od 124 miliona evra iskazao je austrijski VIP, ali to je posledica velikih investicija u osvajanje našeg tržišta, bilo kroz opremu ili reklamu. Već prošle godine situacija je bila sasvim drugačija.

Ali, interesantno je poređenje i veličina ove cifre ogleda se u tome da razgovori mobilnim telefonom vrede koliko i 1,6 miliona tona požnjevene pšenice, zajedno sa 3,5 miliona tona ubranog kukuruza iste godine. Međutim, kada bi prodali svu ovu pšenicu i kukuruz ne bi bilo ni pilića, jagnjića, telića... Dakle, maltene kroz GSM proteramo reči koje vrede koliko sva zrna hlebnog žita i kukuruza – oko 110 evra po glavi stanovnika.