Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dan sećanja na žrtve NATO napada

Члан Градског већа Јована Механџић положила је венац на гроб Милице Ракић, девојчице која је погинула у НАТО бомбардовању пре 12 година. (Фото Танјуг)

BEOGRAD – Danas se Srbiji obeležava Dan sećanja na žrtve napada NATO snaga u kojima je pre 12 godina ubijeno 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Vazdušna kampanja 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse pod nazivom „Saveznička snaga” počela je uveče 24. marta 1999.

Za 78 dana, koliko je trajala, ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 mališana i 1.031 pripadnik vojske i policije.

Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i danas vode kao nestali, ratni gubici Alijanse u ljudstvu i tehnici nikada nisu objavljeni.

Više od polovine stradalih u napadima NATO na SRJ su albanski stanovnici na Kosovu i Metohiji, mada su zapadni saveznici tvrdili da je intervencija neizbežna kako bi upravo njih zaštitili od navodne humanitarne katastrofe, pa su je javno nazvali „Milosrdni anđeo”.

Odluka o agresiji na bivšu SRJ doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Odata pošta žrtvama NATO bombardovanja u Nišu

Pomenom i polaganjem venaca na spomen obeležja u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, delegacije organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Pomen žrtvama bombardovanja služili su sveštenici niške eparhije. Udruženje boraca 1999. godine položilo je vence u sklopu zvanične ceremnije dok je Udruženje veterana poštu žrtvama odalo mimo zvaničnog protokola izražavajući na taj način protest zbog nerešenog statusa veterana.

Oni su ranije najavili da će poštu žrtvama bombardovanja odavati mimo zvaničnog protokola sve dok se ne donese zakon kojim će biti uređen status veterana.

Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u Kasarni „Mija Stanimirović” pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima vojske. Sirene koje su označavale dolazak aviona NATO oglasile su se, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušne kampanje, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Protest ratnih veterana u Nišu povodom dvanaestogodišnjice NATO agresije

Niš je gađan iz vazduha, za 78 dana bombardovanja, 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju.

Tokom vazdušne kampanje poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila.

Samo 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi poginulo je 15 Nišlija, a više desetina bilo je ranjeno. Gađana je Gradska pijaca, kvart pored zgarde Univerziteta u Nišu, Klinički centar sa okolinom i Čair.

Đilas odao počast stradalim radnicima RTS-a

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je danas cveće na spomenik „Zašto” u Tašmajdanskom parku i odao počast radnicima RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju pre 12 godina. U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom vazdušnog napada NATO snaga, poginulo je 16 radnika te medijske kuće.

Povodom sećanja na nastradale radnike, pored gradonačelnika, cveće su položili i direktor RTS-a Aleksdandar Tijanić, kao i članovi njihovih porodica i prijatelji.

Spomenik nastradalim radnicima RTS u NATO bombardovanju

Radnik te medijske kuće Duško Korać, koji je kobne noći bio u zgradi RTS-a, u Abardarevoj, rekao je da su mladi novinari, montažeri i realizatori programa žrtvovani kao vojne, a ne civilne mete.„Novinari u Srbiji su legitimna meta. Zločin je danas zaboravljen i postao je državna tajna”, rekao je Korać novinarima.

Napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine, a vlada je iste noći proglasila ratno stanje. U bombardovanu, koje je bez prekida trajalo 78 dana, teško su oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, infrastruktura, medijske kuće i spomenici kulture. Tokom bombardovanja ubijeno je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Dačić i Antić odali počast poginulim pripadnicima vojske

Na brdu Straževica kod Beograda danas su poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije u NATO bombardovanju, članovi porodica i prijatelji, predstravnici vojske i republičke i gradske vlasti odali počast polaganjem venaca i cveća.

Vence na spomenik položili su i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, istakavši da je obaveza svih da čuvaju uspomenu na žrtve bombardovanja i sve one koji su dali živote za slobodu Srbije.

Dačić je naglasio da „moramo čuvati uspomenu na sve one koji su dali živote za našu slobodu”, navodeći da „sve žrtve za vreme bombardovanju su bile nevine žrtve ratova, bez obzira da li su bili civili vojnici ili policajci”.

„Obaveza je svih nas koji se nalazimo u državnim organima i u političkim strankama da čuvamo uspomenu i sećanje na sve one koji su dali ono najvrednije što su imali - svoje živote za odbranu zemlje i naroda”, rekao je on.

Dačić, koji je predsednik Socijalističke partije Srbije, podsetio je da od 1999. godine u ime SPS-a polaže venac na Straževicu kao simbolu stradanja u bombardovanja, čije posledice su i danas teške.

Antić je istakao da danas Beograd i Beograđani odaju počast svim nevinim žrtvama NATO agresije, koja je pogodila našu zemlju pre 12 godina.

Ivica Dačić položio venac na grobove nastrdalih pripadnika Vojke Jugoslavije prilikom NATO napada 

„Moramo da iskažemo i na ovom mestu ogromnu želju i energiju koju ćemo upotrebiti u budućnosti da naša zemlje nikada više ne bude ugrožena”, rekao je Antić.

Prema njegovim rečima, „moramo čuvati sećanje na nevine žrtve NAT0 bombardovanja, kao i na sve one koji su dali živote za slobodu Beograda i Srbije”.

Mehandžić položila venac na grob trogodišnje Milice Rakić

Član Gradskog veća Jovana Mehandžić položila je, danas u Beogradu, venac na grob Milice Rakić, devojčice koja je poginula u NATO bombardovanju pre 12 godina.

Trogodišnja devojčica poginula je od gelera, u svom domu u Batajnici, 18. aprila 1999. godine, tokom vazdušnog napada NATO snaga na Srbiju.

„Beograd i Srbija danas se sećaju Milice i svih koji su nevino stradali ili poginuli braneći otadžbinu”, rekla je Mehandžić i podsetila da je tokom bombardovanja stradalo 89 dece, navodi se u saopštenju Gradske uprave.

Tokom vazdušnih napada na SRJ, koji su počeli su 24. marta 1999. godine i trajali bez prekida 78 dana, ubijeno je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Poslanici na godišnjicu bombardovanja o NATO

Većina predstavnika parlamentarnih stranaka složila se danas, na 12-u godišnjicu bombardovanja SRJ, da je to bio pogrešan potez NATO, suprotan principima međunarodnog prava, ali su izneli različita mišljenja o eventualnom ulasku Srbije u tu alijansu.

Iz DS su poručili da ulazak Srbije u NATO trenutno nije tema, niti politika vlade i skupštinske većine, sa čime su se složili poslanici PUPS-a i JS, SPO smatra da je budućnost Srbije vezana za NATO, dok se SRS oštro protivi bilo kakvom približavanju tom savezu.

Šefica poslaničke grupe ''Za evropsku Srbiju'' Nada Kolundžija rekla je da ulazak Srbije u NATO savez nije državna politika vlade, niti skupštinske većine, da to nije tema i da se zemlja ne nalazi u procesu koji bi mogao da se zove priključenje toj alijansi.

Ona je kazala da je Partnerstvo za mir, čiji je i Rusija član, dovoljan okvir za saradnju Srbije i NATO-a. Kolundžija smatra da je odluka o bombardovanju SRJ 1999. godine bila pogrešna procena i loš potez, da je to civilizacijski korak unazad i da ciljevi nikada ne mogu biti ostvareni na taj način.

Napadom na tadašnju Jugoslaviju, prema mišljenju šefa poslaničke grupe PUPS-a Mome Čolakovića, učinjen je zločin nad zemljom i narodom, koji se ne sme zaboraviti i zbog koga će neko kad tad morati da odgovara.

Čolaković smatra da se ipak ne može praviti paralela sa situacijom u Libiji, jer je Savet bezdebnosti UN doneo takvu odluku, dok u slučaju SRJ ona nije postojala.

Prilikom eventualnog odlučivanja o ulasku Srbije u NATO, Čolaković je rekao da treba voditi računa o tome kakve to opasnosti nosi i za Srbiju i za njenog strateškog partnera Rusiju.

Bombardovanje SRJ pre 12 godina poslanik JS Petar Petrović ocenio je kao ''sramno'' i grubo kršenje međunarodnog prava i naveo da bi mnogi zbog toga trebalo da se stide i sete nedužnih žrtava.

On smatra da problemi u svetu, pa tako i u Libiji, ne treba da se rešavaju bombama, već razgovorom.

Poslanik SPO Aleksandar Jugović je ukazao da su Evropa i svet podeljeni po pitanju rešavanja kriza u svetu, ali da je civilizacijski i budući put Srbije vezan za zapad i da je zemlji mesto u NATO savezu.

On je naveo da poseta ruskog premijera ne sme opredeliti Srbiju tako da se ona odrekne evro-atlanskog puta, kao i da Srbija sa svima, pa i Rusijom treba da ima dobre odnose.

Radikali su pak naveli da Srbija ne treba nikada da uđe u NATO, već da pitanje svoje bezbednosti rešava saradnjom sa organizacijom država koektivne bezbednosti, koju predvodi Rusija.

Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Martinović je rekao da je bombardovanje SRJ bilo suprotno elementarnim principima međunarodnog prava, zločin protiv mira i čovečnosti i da Srbija i zbog toga ne bi trebalo da uđe u NATO.

Prema mišljenju Martinovića, sličan scenario se odvija i u Libiji, jer se i tamo najpre krenulo sa ''satanizacijom režima'', a onda i sa bombardovanjem naroda.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.