Igraću radikalnu Almodovarovu Manuelu

Uzbuđenje je veliko, emocije snažne, uzburkane! Osetila sam izazov, da mogu da uradim nešto što se možda od mene i ne očekuje. Da tumačim Almodovarovu junakinju Manuelu, majku sina tinejdžera. U punoj sam glumačkoj formi, zato sam i prihvatila da igram ovu neobičnu junakinju, kaže glumica Paulina Manov koja u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu priprema lik Manuele u predstavi „Sve o mojoj majci” prema istoimenom scenariju Pedra Almodovara. Predstavu režira Đurđa Tešić, a premijera se očekuje u aprilu na sceni „Rade Marković”.

Pozorišna kuća na Crvenom krstu i u ovom slučaju nastavlja da na svojoj sceni postavlja adaptacije nagrađivanih filmskih scenarija. Ovoga puta reč je o ostvarenju Pedra Almodovara „Sve o mojoj majci”. Film je dobitnik Oskara 2000. godine, Zlatnog globusa za najbolji strani film, „Zlatne palme” za režiju, nagrade „Cezar” i „David”... Uz Paulinu Manov, Almodovarove junake tumačiće: Stojan Đorđević, Ljubinka Klarić, Ivana Nikolić, Danijel Sič, Vesna Čipčić, Anja Alač, Vladan Milić, Petar Benčina, Lako Nikolić, Andrea Forca, Dragiša Milojković i Mateja Popović. Predstava prati priču o Manueli, samohranoj majci čiji sin gine u saobraćajnoj nesreći, a da nikada nije saznao ko mu je otac. Posle tragičnog događaja, Manuela odlazi u Barselonu kako bi pronašla dečakovog oca, transvestita Lolu koji i ne zna da je imao dete...

– Rediteljka Đurđa Tešić mi je najpre ponudila dve varijante: radikalnu, kako je sama rekla, odnosno lik majke Manuele, i drugu koja je, zapravo, ono što se od mene očekuje, lik sestre Rose koju je u filmu tumačila Penelope Kruz. Pomislila sam: pa dobro, neću da idem radikalno, tumačiću Rosu. Igrala sam u prethodnoj predstavi BDP-a „Buđenje proleća”, devojčicu od 16-17 godina i pomislila da ne bi možda bilo originalno da u istoj sezoni tumačim majku tinejdžera. Međutim, kada sam ponovo pogledala film i pročitala tekst shvatila sam da je sestra Rosa nešto što bih mogla lako da odglumim. Zato sam u poslednjem trenutku ipak odlučila da budem Manuela, žena u kasnim 30-im godinama koja se rano ostvarila kao majka. Izračunala sam da bih ja, Paulina Manov, sa svojih 36 godina mogla da budem majka tinejdžera da sam ga rodila sa 19 godina, kaže umetnica.

U mjuziklu „Buđenja proleća” Paulina Manov tumači lik mlade devojke Vendle, koja je, kako kaže, muzički i dramski gledano, njena scenska partitura. Kako i ne bi ako se zna da je Paulina Manov završila srednju muzičku školu, odnosno svirala obou.

Svoju novu pozorišnu junakinju Manuelu darovita glumica doživljava, kaže, kao osobu blisku sebi i mnogim ženama iz svog okruženja.

– Predstava „Sve o mojoj majci”, zapravo, jeste oda majčinstvu i ženskom prijateljstvu. Uloga Manuele je ogromna, zahtevna. Ne mislim da bi trebalo da se transformišem u stariju ženu, već ću da pokažem sebe kao majku tinejdžera. Drago mi je da BDP neguje svoje glumce, da nam daje šansu da pokažemo svoje glumačke raspone, da se razvijamo – kaže naša sagovornica.

Paulina Manov je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1999. godine u klasi profesora Milenka Maričića. Iza sebe ima ostvarene zanimljive uloge u predstavama „Čekajući Godoa”, „Trg heroja”, „Silvija”, Supermarket”, „Paviljoni”, „Leons i Lena”, Zver na mesecu”, „Gospodin Foka”, „Nakaze”... Za svoje scenske junakinje dobila je veliki broj vrednih glumačkih priznanja. Posle višegodišnjeg statusa slobodnog umetnika, Paulina Manov postala je pre dve godine stalni član BDP-a.

– Bio je to lep gest BDP-a da u stalni radni odnos prime trudnicu. U današnje vreme, kada poslodavci na sve moguće načine pokušavaju da se reše trudnica, kako ne bi morali da plaćaju za njih doprinose. Da se to nije desilo, ja bih danas kao slobodan umetnik sa malim detetom i suprugom koji nema stalni posao bila bez sredstava za osnovnu egzistenciju. A podrazumeva se, da bih kao glumica trebalo da predstavljam nešto što je osnova kulture jedne zemlje. Pri tom živimo u državi koja nam je najbolje pokazala kakav ima odnos prema kulturi, tako što resorno ministarstvo, praktično, više ne postoji. Na važne funkcije se biraju ljudi koji će da pristaju na ono što im se kaže, da poslušnički klimaju glavom. Više nije bitno da li je čovek iz struke zadužen za određeno ministarstvo, već je mnogo važnije da li je neko dobar političar. Kako neko može valjano da vodi neki resor ako apsolutno ne zna ništa o tome. Šta to znači, pita se na kraju razgovora Paulina Manov.

B. G. Trebješanin