Fisija

o Fisija je raspad jezgra teških hemijskih elemenata, a otkrili su je Oto Han i Liza Majtner 1939. godine, pretekavši Irenu Žolio Kiri i našeg Pavla Savića. Svaki atom se sastoji od jezgra i elektrona koji oko njega kruže, a jezgro od protona i neutrona. U atomskoj bombi cepanje dovodi do eksplozije, a u nuklearki se reakcija usporava i zaustavlja po želji.

o Prema rečima Kenta iz Masačusetskog instituta za tehnologiju, u upotrebi je deset ili 12 različitih vrsta reaktorskih posuda u kojima se odvija fisija, a u Fukušimi su među najstarijima na svetu, koje se rashlađuju ključalom vodom. Takvih ima 23 i u SAD, iz kojih potiču („Dženeral ilektrik”). Ali to ne znači da su i one u sličnoj opasnosti.

o Od radijacione bolesti umrlo je 140 ljudi nakon nesreće 1986. godine u nuklearnoj elektrani Černobilj (Ukrajina), a nekoliko hiljada se razbolelo od raka. Nijedan smrtni slučaj nije zabeležen posle udesa na Ostrvu tri milje (SAD) 1979. Ali najveći gubitak gubitak života posledica je probijanja brane 1975. na hidrocentrali u južnoj Kini – 26.000!

o Nije izostao ni neizbežni „Vikiliks” koji je, navodno, pribavio mišljenje Međunarodne agencije za atomsku energiju da su japanski reaktori napravljeni da izdrže samo zemljotrese jačine sedam stepeni Rihterove lestvice. Usput su zvaničnici IAEA objasnili da su se bezbednosni priručnici u minulih 35 godina menjali samo tri puta.

o Dozvoljena doza zračenja iznosi pola milisiverta na sat. Ukoliko neko primi sto milisiverta, to može da izazove obolevanje od raka. Desetostruko povećanje (1.000 milisiverta na sat) izaziva sporo i bolno trovanje radijacijom, a 5.000 milisiverta dovodi do skore smrti – polovina toliko ozračenih ljudi umre najkasnije za mesec dana.

o Zaostali propis iz socijalističkih vremena u prvom članu izričito nalaže: „Zabranjuje se izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u SFRJ”.

To se, ujedno, odnosi na donošenje odluka za ulaganje, izgradu investicionog programa i pripremu tehničke dokumentacije.

Ko prekrši ove odredbe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina!

Izuzeti su naučnoistraživački i istraživačko-razvojni poduhvati, rudarsko-geološki radovi, rudarsko-seizmička istraživanja i obrazovanje stručnjaka.o U Nuklearnom institutu „Vinča” kraj Beograda 1959. godine dogodio se udes na eksperimentalnom reaktoru. Od četvoro saradnika koji su radili, jedan je zbog posledica ozračivanja preminuo. Ostalo troje je preživelo. Ispostavilo su da su nepažljivo pokrenuli reaktor.

Zanimljivo je da u velikoj monografiji, objavljenoj povodom 50 godina postojanja ove naučne ustanove, nema ni reči pomena, a ni u ispovestima akademika Pavla Savića, prvog čelnika i pokretača izgradnje. Neobjašnjivi veo tajne (i zaborava) prekrio je jedan od najranijih propusta u mirnodopskom korišćenju nuklearne energije u svetu.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Opkoljeni smo atomskim centralama, ali nema bojazni, imuni smo još od 1999. godine.

. Mi nemamo cunami, ali imamo nešto još razornije – ljudski faktor.

. Radioaktivni otpad vešto krijemo. Zlu ne trebalo.

. Posle bombardovanja, na Kosovu se živi na atomski pogon.

. Šta će nam atomske centrale, ubiće nas računi za struju.

. Imamo moratorijum na izgradnju nuklearki, ali ako ove okolo popuste, imaćemo kolektivni moratorijum.

. Što se radijacije tiče, od nas će ostati samo vinčansko pismo.

. Japancima su sada potrebni kolubarski rovokopači da rade 25 sati dnevno.

Dragutin Minić