Zagreb: račun bez krčmara

S gotovo mitskog dvoipočasovnog sastanka u Karađorđevu nije izašao nijedan pisani dokument, ali retki svedoci koji su učestvovali u njegovoj realizaciji odlučno tvrde: Tuđman i Milošević su stavili karte na sto, izrekli jasne pretenzije prema teritoriji susedne države i pokrenuli točak istorije u krivom smeru.

Bivši Tuđmanov šef kabineta i savetnik za spoljnu politiku Hrvoje Šarinić prisustvovao je početku susreta u Karađorđevu, ali kaže da je glavni sastanak bio u Tikvešu 15. aprila 1991. kada su se crtale legendarne mape podele BiH.

„Ono što je važno reći jeste to da nijedan od njih dvojice nije bio sklon Bosancima”, kaže Šarinić i dodaje da u to vreme Muslimani nisu bili uključeni u bilo kakve pregovore.

Sastanak u Karađorđevu organizovan je voljom obojice državnika, priseća se Šarinić koji ih je fotografisao iako su se oni nećkali smatrajući da celoj stvari ne treba davati preveliki publicitet. Nakon toga su se dvojica lidera udaljila i zapravo niko nije bio svedok njihovog razgovora.

Bivši hrvatski predsednik u dva mandata Stjepan Mesić, poslednji predsednik SFRJ, kaže da je lično inicirao taj sastanak u razgovorima s Borisavom Jovićem. Mesić i danas naglašava da mu je Jović rekao da Beograd nije zainteresovan za hrvatske građane srpske nacionalnosti, već za 63 odsto teritorija BiH. Jović kaže da to nije istina.

„Ponavljam, rekao mi je da je to bilo srpsko, jest srpsko i da srpsko mora da ostane. Možda se Bora Jović još uvek boji Slobodana Miloševića, ali moram da mu poručim da Milošević više nije među živima”, odgovara Mesić u razgovoru za Dojče vele.

O podeli se detaljno razgovaralo na sednicama takozvanih ekspertskih grupa koje su, kao posledicu Karađorđeva, osnovali Zagreb i Beograd. U Hrvatskoj grupi bio je i akademik Dušan Bilandžić koji kaže da je tek naslućivao šta je njihov pravi zadatak – što mu je uskoro potvrdio i šef srpske grupe Kosta Mihailović.

„Kosta Mihailović je izneo podatak da su se Tuđman i Milošević već dogovorili o podeli. Pitao sam ih kako će povezati Srbiju i zapadnu Bosnu, gde je živela većina bosanskih Srba, ako je između njih Posavina u kojoj žive Hrvati i Muslimani, a Kosta mi je odgovorio da je dogovoreno da Posavina pripadne Srbiji”, priseća se Bilandžić.

„Čak i ako su se Tuđman i Milošević čvrsto dogovorili o podeli BiH, od dogovora se odustalo, s obzirom na to da je Milošević pokazao pravo lice pomažući etničko čišćenje u takozvanoj Krajini i istočnoj Slavoniji”, kaže ugledna zagrebačka novinarka Silvija Šeparović-Bušil. Ona kaže da je, s obzirom na celokupnu situaciju, svima osim Bosancima bilo jasno da će tamo biti krvi do kolena.