Sarajevo: Uvod u podelu BiH

Karađorđevo je samo jedna epizoda u dugotrajnom procesu razaranja bosanskog društva, ističu istoričari i zvaničnici u BiH, analizirajući političku i istorijsku dimenziju razgovora Milošević–Tuđman iz 1991.

„Razaranje Bosne ne započinje ni sa Slobodanom Miloševićem ni sa Franjom Tuđmanom. Oni su dva važna, tragična igrača u dugom poduhvatu uništavanja ove zemlje, njenog društva i kulture, koje seže i u 19. vek”, kaže predsednik Foruma „Bosna” prof. Rusmir Mahmutćehajić.

„Ideologije negiranja i razaranja Bosne ostale su i nakon Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca te sporazuma Cvetković–Maček, a kada su mehanizmi zaštite bivše SFRJ oslabili, na scenu stupaju dva nova igrača istog poduhvata – Milošević i Tuđman”, kaže prof. Mahmutćehajić.

Razgovori u Karađorđevu su, i prema mišljenju predsednika Stranke za BiH i bivšeg člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, nastavak projekta stvaranja „Velike Srbije”. „Etnizacija prostora, projekti na akademskom, političkom, medijskom i drugim planovima bili su očigledni”, kaže Silajdžić.

„Agresija na BiH je izvršena sa ciljem zauzimanja teritorija. Počinjeni su genocid i etničko čišćenje teritorija na kojima je trebalo osnovati ’Veliku Srbiju’, dok je Franjo Tuđman s druge strane nastojao da popravi granice Hrvatske”, kaže Silajdžić za Dojče vele.

„Dogovor u Karađorđevu je najsramniji trenutak u istoriji Hrvata”, kaže za Dojče vele prvi predsednik HDZ-a BiH i bivši član Predsedništva BiH Stjepan Kljujić.

„Tuđman je taj sporazum, od nas koji smo bili za integralnu BiH, krio. Međutim, jednom mi je u poverenju rekao da mu je Milošević dao Cazinsku krajinu. Rekao sam mu: ’Gospodine predsedniče, to niti je vaše niti Miloševićevo. To je isto kao kad bih ja vama danas dao Sardiniju’”, kaže Kljujić.

Kljujić smatra da je Karađorđevo politički promašaj, ali da je Srbija, koja je izgubila ratove devedesetih, Kosovo, status Srba u Hrvatskoj, pa i dominaciju u Vojvodini, „dobila pola Bosne kao nagradu”.

„Zato se danas Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić grčevito hvataju za Republiku Srpsku, jer im je to jedini ratni trofej”, kaže Kljujić.

Banjalučki profesor i politički analitičar Miodrag Živanović dogovor u Karađorđevu vidi kao profilisanje nove uloge međunarodne zajednice na Balkanu, nakon pada Berlinskog zida, a Tuđmana i Miloševića kao njene „glavne igrače”.

„Tuđman i Milošević proizveli su ono što je za naše prostore bilo izuzetno pogubno, a najteže za BiH, koja je ostala raspolućena između Zagreba, s jedne, i Beograda, s druge strane”, kaže Živanović.