Ljubav je samo (al)hemija

Zašto su muškarcima privlačnije žene u kratkim suknjama od onih u dugim? Objašnjenje je u evoluciji: milenijumima unazad, u praistorijskim savanama, muškarci su shvatili da se žene u dugim suknjama češće sapliću kada beže od opasnosti, i da, u tim padovima, stradaju deca. Kraće suknje su, dakle, veća garancija da će potomstvo preživeti…

Za sve dakle postoji objašnjenje: o muško-ženskim odnosima, pa dakle i ljubavi koja je u osnovi svega, napisane su biblioteke naučnih radova, u kojima se objašnjava sve, od ushićenosti koju donosi zaljubljenost, do ludila do kojeg dovodi neuzvraćena ljubav. Mnoge od tih naučnih teorija, sa manje ili više uverljivim i (ne)razumljivim dokazima, objašnjavaju kako lične sreće i lične drame, emocije i seks, tako i samu civilizaciju.

Dr Jovo Toševski, profesor anatomije i šef katedre za morfologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, koji je doktorirao na razlikama između muškog i ženskog mozga, postavio je provokativnu teoriju da je jedna od glavnih pokretačkih snaga čovečanstva u okolnosti da su muškarci morali stalno da se dokazuju u svim oblastima – zbog morfološke kontroverze u izgledu žene: svi njeni seksualni atributi su vizuelno maksimalno istaknuti, a samo jedan je maksimalno skriven od muškog pogleda i direktnog dejstva. Da bi se produžila vrsta potrebna je ženska saglasnost, i u toj delikatnoj igri polova, često punoj nesporazuma, komplikovanih rituala i ne uvek izvesnih ishoda, nalazi se glavni pogon svih društvenih odnosa – od banalnosti svakodnevice, preko tehnoloških dostignuća, do ratova i politike.

Može li se, međutim, ljubav definisati, a da se pri tom iz nje izdvoje emocije, isključi srce (razum je ionako skrajnut), i sve objasniti u kategorijama hemije, hormona i molekula, nervnih provodnika i moždanih ćelija?

Neki misle da može. Sve je u dopaminu, hemijskom elementu i hormonu koji proizvodi mozak, i koji služi kao nervni provodnik, i njegovom srodniku, noradrenalinu.  Oba su prirodni stimulanti. Kad se zaljubimo, ova hemija "zaigra" i potpuno nas promeni. Izvrši udar na neurone u mozgu i natera nas da činimo stvari koje u normalnim okolnostima ne bismo, ili zbog kojih kasnije žalimo. 

Kad se kaže da je ljubav kao droga, to je sušta istina, tvrdi antropolog dr Helen Fišer, koja se ovom temom bavi 32 godine, autor knjige "Priroda i hemija romantične ljubavi". Kad počne povećana proizvodnja dopamina i njegovo "razlivanje" po mnogim regionima mozga, proizvodi se isti efekat kao kod upotrebe kokaina. Dakle, najuzvišenije osećanje čoveka nije ništa drugo nego narkotična naduvanost, stanje manije?

Srećom, samo privremeno: na sedmom nebu se ne može ostati zauvek, već samo neko vreme.  Dopamin i njegovi srodnici se generišu u količinama koje se mere bilionitim delovima grama. Nije zato čudno što je ljubav tako krhka.

Zašto ne može da bude večna, zašto nam je strast samo privremeni pratilac? To je opet zbog biologije i produženja vrste. Zbog toga neko vreme treba da budemo i slepi kod očiju – dok ne pronađemo partnera sa kojim ćemo stvoriti potomstvo. Nauka tvrdi da hemijske reakcije u mozgu u stanju zaljubljenosti dovode do isključenja nekih njegovih delova, pre svega onih koji proizvode negativne emocije, planiranje i kritičko procenjivanje. To je faza umanjenih saznajnih  funkcija zbog čega se ili ne vide ili ignorišu mane partnera, koja otprilike traje od jedne do dve i po godine. Dovoljno da se uspostavi stabilna veza i donese po prirodu poželjne rezultate.  Čovečanstvo bi verovatno propalo kad bi ovaj nered u glavi trajao recimo dve decenije, sa našom smanjenom sposobnošću da rasuđujemo, loše spavamo i neprestano mislimo na predmet našeg obožavanja i žudnje. Ali problem je što većina ne siđe sa "ludog kamena" pre nego što izgovori sudbonosno "da". I otkrije da je onaj koga smo izabrali nesavršen – isto toliko koliko i mi sami.

Dr Fišer kaže da se ljubav može podeliti u tri "entiteta": žudnju, romantiku i povezanost. Ova tri sistema u mozgu funkcionišu u bilo kom poretku i bilo kojoj kombinaciji. Možete se u nekog zaljubiti pre nego što spavate s njim, možete prvo da se veoma vežete za nekoga, a da se tek potom zaljubite, a može i ovim redom: prvo seks, pa zaljubljivanje, pa na kraju povezanost.

Zadovoljstva ljubavi su uvek u srazmeri sa strahovanjima koje izaziva. Jedna studija italijanskih naučnika utvrdila je da navala dopamina kad smo u stanju zaljubljenosti smanjuje količine serotina, još jednog neurotransmitera, koji je povezan sa stanjima opsesije, depresije i zbrkanih misli. Kod oni koji su se tek zaljubili utvrđena je ista količina ove supstance kao opsesivnih pacijenata u mentalnim ustanovama. Treba dakle paziti da ljubavno ludilo ne pređe u medicinsko.

Ali prava ljubav je ono što ostane kad prođe zaljubljenost. Tek tada dolaze blagodeti stabilne veze, porodice, sigurnosti. I bolje zdravlja: dr Radž Prasad, autor knjige "Psihologija zavođenja", tvrde da oni koji su u skladnom braku žive značajno duže od samaca, da sud manje depresivni i ređe pate od stresa. Ali, naglašava ovaj autor, ključ je u pravom partneru.