Veze bez veze

Ne tako davno, pre pronalaska mikrotalasne pećnice, SMS komunikacija i sitkoma "Seks i grad" postojale su samo dve vrste muško-ženskih veza: one "prave", sa prstenom ili bez njega i avanture za jednu noć. Danas se umesto ljubavi uspostavljaju emocionalno-ekonomski sporazumi, a brakovi bez burme i porodice bez očeva postale su ključne reči koje definišu emotivne obrasce u socijalnoj tranziciji.

Bračni parovi danas se češće odlučuju za razvod nego za rađanje drugog deteta, a šansa da proslave srebrnu ili zlatnu svadbu izjednačena je sa verovatnoćom da će ih poklopiti talas cunamija dok se izležavaju u nekom turističkom raju.

Ako verujemo najjačim impresijama izvedenim iz istraživanja Tanje Stefanović, profesorke psihologije sa Filozofskog fakulteta u Nišu, metafora "o dva ježa u zimskoj noći koji ne smeju isuviše da se približe jedan drugom da se ne bi izboli, a ne smeju ni da se udalje da se ne bi smrzli" veoma dobro opisuje emotivne odnose dvadesetogodišnjaka. Oni imaju veliku potrebu da vole i budu voljeni, ali i ogromni strah od emotivnih veza.

"To je generacija koja je zakoračila u emotivno najburniji period svog života u isto vreme kada je njihova zemlja kročila u pakao građanskog rata i prve lekcije o svetu odraslih saznavala iz stravičnih TV dnevnika koji su bili emitovani tokom devedesetih godina. Preplavljeni svojom anksioznošću i strahom od sutrašnjice njihovi roditelji im nisu ponudili nikakvo "uputstvo za upotrebu" života i nikakav priručnik za razumevanje emocionalnih veza. Zbog toga su ta deca ponela poruku da je život strašan i da je svet odraslih – sinonim za šetnju po emocionalnom minskom polju sa potpuno neizvesnim ishodom kada će neka mina eksplodirati i zbog toga oni prave dva koraka unapred, pa tri koraka unazad", objašnjava mr Tanja Stefanović.

Iz njihove vizure "veze bez veze" izgledaju kao dobro rešenje, jer imaju isti efekat kao i ekstazi pilule – izazivaju euforično raspoloženje koje traje 48 časova, ne stvaraju zavisnost i ne predstavljaju uvod u večite dilema tipa "šta ako se zaljubim, pa neko nekoga povredi, pa ovo, pa ono..." Međutim, problem sa vikend-drogama, baš kao i sa vikend-vezama jeste u tome što nas "uvlače" u virtuelnu stvarnost i što je samo pitanje vremena kada ćemo postati cinične, ogorčene i razočarane. Da li veze bez veze predstavljaju dugo očekivani predah od ljubavnih komplikacija ili je u pitanju potpuno poremećen sistem vrednosti? Tanja Stefanović jednostavno odgovara da su emocionalni odnosi dvadesetogodišnjaka – normalna posledica nenormalnog vremena u kome su odrastali.

Od kada je kriza zakucala na vrata srpskih porodica, ulica Strahinjića Bana postala je pijaca ženskog mesa na otvorenom i prenaseljena devojčicama koje su na oltaru punoletstva položile sve iluzije o ljubavi i vernosti. One se ne ponašaju kao zbunjene brucoškinje na univerzitetu života – svaki njihov izlazak je brižljivo isplanirano ulaganje u budućnost, a njihova mladost i lepota najvažniji su ulog u lutriji, čiji je glavni zgoditak spas od malenih sobica na periferiji novobeogradskih blokova i uspomena na detinjstvo provedeno u sestrinim iznošenim haljinama i majicama kupljenim na kineskim buvljim pijacama. Njih zanima samo jedno – sa koliko se nula piše prezime onog slatkog frajera iz separea na čijem se stolu šepure ključevi od najnovijeg modela BMW-a.

Da li strahuju od sudbine Vase Ladačkog iz istoimene pesme? Verovatno ne, jer se nisu ni rodile kada je panonski mornar pisao o sudbini bonvivana koji je "sve imao, a ništa imao nije". One su odrastale uz neku drugu muziku.