Zaobiđi pekaru, svrati na pijacu

Englezi doručkuju jaja, kobasicu, slaninu i tost, Francuzi i Italijani kroasan, u Japanu jedu pirinač i ribu, u Srbiji burek i jogurt, a nutricionisti svima preporučuju da se drže izreke „Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju”. Stručnjaci za ishranu smatraju i da je prvi obrok najvažniji i da obavezno treba da sadrži žitarice, mleko, mlečne proizvode i voće. On treba da obezbedi dovoljno energije do sledećeg obroka, odnosno od četvrtine do trećine dnevnih energetskih potreba.

Lekari navode da kvalitet doručka utiče na zdravlje celog organizma, i to tako što smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, srčanih bolesti i gojaznosti, kao i da povećava radnu sposobnost i poboljšava raspoloženje. Naravno, i prvi jutarnji obrok, kao i celokupna ishrana, podsećaju doktori, mora biti prilagođen zdravstvenom stanju, telesnoj težini, fizičkim aktivnostima i starosti ljudi.

Najbolje vreme za prvi i najvažniji obrok, prema rečima nutricioniste Maje Nikolić, profesorke Medicinskog fakulteta u Nišu, jeste između devet i 10 sati, jer su organi za varenje tada fiziološki spremni, pa je opterećenje za organizam najmanje. Time se, dodaje ona, sprečava lučenje želudačne kiseline, nadutost, gasovi i slične pojave. Ova preporuka za vreme doručka važi i za one koji ustaju rano, na primer, već oko šest sati.   

Kafu, kojom mnogi započinju dan, ne bi trebalo piti pre obroka, već za vreme ili posle jela. Ovaj napitak nema visoku hranljivu vrednost, ali kod pojedinih povoljno deluje na tonus organizma, rekla je profesorka Nikolić na skupu „Zdrav doručak – zdrav život”, održanom juče u Privrednoj komori Beograda. Ona savetuje da se dan ne započinje brzom hranom i namirnicama koje sadrže veliku količinu masti. Takva hrana usporava varenje, a pošto ima malu zasićujuću moć, osoba bi brzo posle toga ponovo bila gladna.

Sveže voće, koje bi po preporuci stručnjaka trebalo da bude sastavni deo najvažnijeg obroka, nije dovoljno jesti samo za doručak, već i za užinu, jer je preporučena dnevna količina voća i povrća oko 400 grama.

O značaju doručka u ishrani školske dece skrenula je pažnju dr Jasminka Komnenović, pedijatar Doma zdravlja Novi Beograd, koja kaže da mališani koji preskoče ovaj obrok imaju niži nivo pažnje na časovima, a zapaženo je da se i kasnije u toku dana, pa i u toku celog života, nezdravo hrane.

Lor Džoli Zaruk, nutricionista kompanije „Nestle”, naglasila je značaj žitarica sa celim zrnom i rekla da one smanjuju rizik od nastanka bolesti srca i dijabetesa, kao i da regulišu telesnu težinu.

A. Marinković

---------------------------------

I meso može za doručak

Neki od primera zdravog doručka koje je dr Maja Nikolić predložila bili bi: musli sa jogurtom ili mlekom; posni sir, jaje, belo živinsko meso i integralni hleb; sutlijaš sa medom. „Ukoliko se neko odluči za sendvič sa pilećim ili ćurećim belim mesom, trebalo bi da odabere integralni hleb. Uz to ne bi trebalo da pije mleko, već voćni sok ili da pojede voćku”, kaže dr Nikolić.