Ljudski nemar truje Ludoš

Subotica – Od 28. marta 1977. godine jezero Ludoš nalazi se na Ramsarskoj listi vlažnih staništa koja imaju međunarodni značaj, i zbog toga se ovaj datum obeležava posebnim okupljanjem stručnjaka i građana na obali jezera. Ludoš je manji „brat“ Palićkog jezera koje zbog veličine, ali i nivoa zgađenosti često okupira svu medijsku, pa i stručnu pažnju. Međutim, iako izuzetna lokacija koja je od 1994. godine zaštićena kao specijalni rezervat prirode, jezero Ludoš se neprestano truje isključivo ljudskim nemarom.

Celokupna kanalizacija naselja Palić, ali i njegovog banjskog dela gde su poslednjih godina izgrađene velelepne vile uliva se gotovo direktno u jezero Ludoš. Iako se za ovaj problem zna, on kao da se zanemaruje, i prvi put javno o njemu je progovorio na svečanosti povodom uvrštavanja Ludoša na Ramsarsku listu Milan Uzelac iz mesne zajednice Šupljak.

– Celokupna kanalizacija Palića odvodi se do Slanog jezera koje je u neposrednoj blizini Ludoša a odatle kanalom u Ludoš. Tako jezero trpi stalni priliv zagađenja ne samo iz privatnih kuća, hotela i vila, već i od privrednih objekata na Paliću – kaže Uzelac za „Politiku“.

Ovaj odnedavno stanovnik Šupljaka podseća da su osamdesetih godina prošlog veka žitelji Palića iz samodoprinosa izgradili svoju kanalizacionu mrežu jer je od naselja sa dve hiljade poraslo na deset hiljada ljudi.

– Mi smo iz samodoprinosa izgradili kanalizaciju i sada „Vodovod i kanalizacija“ od građana naplaćuju odvođenje i prečišćavanje, koje uopšte i ne postoji. Mislim da to nije pošteno prema građanima, a još manje prema prirodi koju nepovratno uništavamo. Ono što me brine jeste to zbog čega se ne preduzimaju nikakve hitne mere da se zaustavi dalje propadanje jezera Ludoš – ističe Uzelac.

Dok se posredstvom gradske infrastrukture Ludoš zagađuje, građanima koji stanuju uz jezero, zbog očuvanja ovog rezervata prirode, zabrane se gomilaju. Tako Milan Uzelac navodi da je na svom salašu uz samu južnu obalu jezera hteo da podigne vidikovac, ali mu nije dozvoljeno iz Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine jer bi to moglo da uznemiri ptice. Nije mu dozvoljeno da izgradi ni molo iako su na istočnoj obali jezera načičkani jedan uz drugi, pa tako, po uredbi o zaštiti Specijalnog rezervata Ludoško jezero iz 2006. godine, ne sme da zapali ni vatru u svom dvorištu za roštilj ili za kuvanje riblje čorbe. Doduše, u toj uredbi stoji i da se u jezero ne sme odlagati bilo koja vrsta otpada, ali niko nije zabranio izlivanje palićke kanalizacije u jezero Ludoš.

Blagoje Lečić, ihtiolog u preduzeću „Palić Ludoš“, objašnjava da je jezero trenutno puno trske jer je zbog velikog taloga mulja, koji je posledica zagađenja, postalo plitko što pogoduje rastu trske.

– Ispitivanja Instituta „Jaroslav Černi“ pokazala su da je u Ludošu 2,3 miliona kubnih metara mulja, gotovo dva puta više nego u četvrtom sektoru jezera Palić gde ima 1,3 miliona kubnih metara mulja. Pri tom, četvrti sektor ima oko 380 hektara, dok celo Ludoško jezero zauzima 320 hektara – kaže Lečić za „Politiku“.

Aleksandra Isakov