Vreme nije na strani pobunjenika

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Ambasador Ali Sulejman Adžali je četiri decenije bio u diplomatskoj službi Gadafijevog režima, od trećeg sekretara u Londonu do ambasadora u Vašingtonu, a onda je, 23. februara, zajedno sa celokupnim osobljem ambasade, promenio stranu, postavši predstavnik Nacionalnog tranzicionog saveta, privremene vlade Gadafijeve opozicije, koju zasad priznaju samo tri zemlje: Francuska, Katar i od prekjuče i Italija.

U svojstvu ambasadora pobunjenika Ali Adžali je u vašingtonskom Centru za američki progres izašao pred novinare, pre svega da demantuje glasine o neslozi među političkim i vojnim liderima Gadafijevih protivnika.

„Postoje izvesne nesuglasice, ali su one preuveličane”, objasnio je, uz napomene da je to nešto „prirodno u demokratiji” i da je to prvi put u poslednjih 40 godina da se javno govori o neslozi među libijskim vođama.

Ambasador Adžali je, u okolnostima kada zvaničnici američke vlade oklevaju da direktnije pomognu pobunu, i kada je smanjeno američko učešće u vojnoj akciji NATO-a protiv Gadafijevog režima, nastojao da američkoj i svetskoj javnosti konkretnije objasni stavove tela koje naziva „Privremenom tranzicionom nacionalnom vladom”.

Jedna od njegovih glavnih poruka bila je da, iako su pobunjenički redovi sada bolje organizovani i disciplinovaniji, „vreme nije na našoj strani”, zbog čega je NATO saveznike pozvao da „parališu”, pa čak i „unište” snage lojalne Gadafiju, kako bi ubrzale njegov odlazak.

Od Amerike je posebno zatražio priznanje i oružje, kao i odmrzavanje blokiranih sredstava režima – oko 33 milijarde dolara – kako bi „mogli da sami plaćamo naše račune”.

„Priznanje SAD je jedan od naših prioriteta”, poručio je.

Američka ambasada u Tripoliju je „zaključana”, ali Vašington nije prekinuo diplomatske odnose sa Tripolijem. SAD izbegavaju dublje ulaženje u libijski građanski rat, prepuštajući da ga reše sami Libijci, kako ne bi došle u situaciju sličnu onoj u Iraku i Avganistanu: da se uđe u skup i neizvestan poduhvat „izgradnje nacije”.

Ambasador Adžali je preneo i stav privremene vlade da ne dolazi u obzir nijedno rešenje koje bi Gadafija zamenilo „malim Gadafijem”. „Ako Gadafi ozbiljno želi da reši ovu krizu, onda treba da nam kaže samo jedno: kada će da ode.”

Upornost svog dojučerašnjeg šefa objašnjava njegovim „gubljenjem kontakta sa realnošću” i zavaravanjima kojima ga hrani njegovo neposredno okruženje.

„Gadafi živi u prošlosti, misli da Libija pripada njemu.”

Americi i saveznicima savetuje da „nastave pritisak svim sredstvima”. Činjenicu da je počeo da nudi neko političko rešenje ocenjuje kao priznanje režima da je u neprilikama.

Što se tiče libijske budućnosti, ambasador Adžali odbacuje opciju podele zemlje, jer tako nešto „ne bi prihvatio nijedan Libijac”. Novu Libiju pak vidi kao „slobodnu i demokratsku zemlju, poštovanog člana međunarodne zajednice”.

Nastojao je i da ublaži ovdašnja strahovanja da se u redove pobunjenika uvlače pripadnici Al Kaide, mada to nije sasvim isključio. „Ako ova kriza potraje, možemo da budemo suočeni sa ekstremizmom, mada je libijski narod protiv toga.”

Dok je ambasador Adžali ovo govorio, u Vašingtonu je javno predočeno da se istražuju izveštaji po kojima Al Kaida oružje opljačkano iz magacina Gadafijeve vojske na početku pobune, uključujući tu i rakete zemlja–vazduh, iz područja koje kontrolišu pobunjenici, prebacuje u Mali.

Sudeći, međutim, po kratkim profilima vrha Tranzicionog saveta koji nam je ambasador Adžali stavio na raspolaganje, njegovo vođstvo i nije baš toliko nepoznato Amerikancima kao što se javno iznosi. 

Evo, ukratko, ko je ko među onima koji pretenduju da budu novo vođstvo Libije:

Mustafa Abdul Džalil (1952): predsednik Tranzicionog saveta, krajem februara napustio položaj ministra pravde u Gadafijevoj vladi i prešao na stranu pobunjenika.

Abdul Hafez Goga: potpredsednik i spoksmen, poznati advokat iz Bengazija i bivši predsednik libijske advokatske komore.

Ali Tarhuni: ministar finansija u prelaznoj vladi od 23. marta, pre toga, od 1985, bio viši predavač na Foster fakultetu za biznis Univerziteta Vašington

Mahmud Džabril (1952): predstavnik za inostrane poslove i međunarodne veze, ima doktorat iz strateškog planiranja i odlučivanja, o čemu je objavio nekoliko knjiga, višegodišnji profesor u Americi, na Univerzitetu Pitsburg.

Ali Al Isavi (1966), takođe predstavnik za inostrane poslove i međunarodne veze, bivši ministar ekonomije u libijskoj vladi, u Tranzicioni savet došao podnevši ostavku na mestu ambasadora u Indiji, krajem februara.

Milan Mišić

-----------------------------------

Odmrznute pare Muse Kuse

Vašington – Obamina vlada je ukinula finansijske sankcije prema Musi Kusi, odbeglom Gadafijevom ministru inostranih poslova i čoveku broj dva njegovog režima. Zvanično objašnjenje za ovaj potez je da on više nije funkcioner libijske vlade. Nezvanično, ovo se smatra mamcem i za ostale iz Gadafijevog okruženja da napuste svog lidera. Musa Kusa se nalazi u jednoj „bezbednoj kući” u Londonu.

M. M.