Време није на страни побуњеника

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амбасадор Али Сулејман Аџали је четири деценије био у дипломатској служби Гадафијевог режима, од трећег секретара у Лондону до амбасадора у Вашингтону, а онда је, 23. фебруара, заједно са целокупним особљем амбасаде, променио страну, поставши представник Националног транзиционог савета, привремене владе Гадафијеве опозиције, коју засад признају само три земље: Француска, Катар и од прекјуче и Италија.

У својству амбасадора побуњеника Али Аџали је у вашингтонском Центру за амерички прогрес изашао пред новинаре, пре свега да демантује гласине о неслози међу политичким и војним лидерима Гадафијевих противника.

„Постоје извесне несугласице, али су оне преувеличане”, објаснио је, уз напомене да је то нешто „природно у демократији” и да је то први пут у последњих 40 година да се јавно говори о неслози међу либијским вођама.

Амбасадор Аџали је, у околностима када званичници америчке владе оклевају да директније помогну побуну, и када је смањено америчко учешће у војној акцији НАТО-а против Гадафијевог режима, настојао да америчкој и светској јавности конкретније објасни ставове тела које назива „Привременом транзиционом националном владом”.

Једна од његових главних порука била је да, иако су побуњенички редови сада боље организовани и дисциплинованији, „време није на нашој страни”, због чега је НАТО савезнике позвао да „паралишу”, па чак и „униште” снаге лојалне Гадафију, како би убрзале његов одлазак.

Од Америке је посебно затражио признање и оружје, као и одмрзавање блокираних средстава режима – око 33 милијарде долара – како би „могли да сами плаћамо наше рачуне”.

„Признање САД је један од наших приоритета”, поручио је.

Америчка амбасада у Триполију је „закључана”, али Вашингтон није прекинуо дипломатске односе са Триполијем. САД избегавају дубље улажење у либијски грађански рат, препуштајући да га реше сами Либијци, како не би дошле у ситуацију сличну оној у Ираку и Авганистану: да се уђе у скуп и неизвестан подухват „изградње нације”.

Амбасадор Аџали је пренео и став привремене владе да не долази у обзир ниједно решење које би Гадафија заменило „малим Гадафијем”. „Ако Гадафи озбиљно жели да реши ову кризу, онда треба да нам каже само једно: када ће да оде.”

Упорност свог дојучерашњег шефа објашњава његовим „губљењем контакта са реалношћу” и заваравањима којима га храни његово непосредно окружење.

„Гадафи живи у прошлости, мисли да Либија припада њему.”

Америци и савезницима саветује да „наставе притисак свим средствима”. Чињеницу да је почео да нуди неко политичко решење оцењује као признање режима да је у неприликама.

Што се тиче либијске будућности, амбасадор Аџали одбацује опцију поделе земље, јер тако нешто „не би прихватио ниједан Либијац”. Нову Либију пак види као „слободну и демократску земљу, поштованог члана међународне заједнице”.

Настојао је и да ублажи овдашња страховања да се у редове побуњеника увлаче припадници Ал Каиде, мада то није сасвим искључио. „Ако ова криза потраје, можемо да будемо суочени са екстремизмом, мада је либијски народ против тога.”

Док је амбасадор Аџали ово говорио, у Вашингтону је јавно предочено да се истражују извештаји по којима Ал Каида оружје опљачкано из магацина Гадафијеве војске на почетку побуне, укључујући ту и ракете земља–ваздух, из подручја које контролишу побуњеници, пребацује у Мали.

Судећи, међутим, по кратким профилима врха Транзиционог савета који нам је амбасадор Аџали ставио на располагање, његово вођство и није баш толико непознато Американцима као што се јавно износи. 

Ево, укратко, ко је ко међу онима који претендују да буду ново вођство Либије:

Мустафа Абдул Џалил (1952): председник Транзиционог савета, крајем фебруара напустио положај министра правде у Гадафијевој влади и прешао на страну побуњеника.

Абдул Хафез Гога: потпредседник и споксмен, познати адвокат из Бенгазија и бивши председник либијске адвокатске коморе.

Али Тархуни: министар финансија у прелазној влади од 23. марта, пре тога, од 1985, био виши предавач на Фостер факултету за бизнис Универзитета Вашингтон

Махмуд Џабрил (1952): представник за иностране послове и међународне везе, има докторат из стратешког планирања и одлучивања, о чему је објавио неколико књига, вишегодишњи професор у Америци, на Универзитету Питсбург.

Али Ал Исави (1966), такође представник за иностране послове и међународне везе, бивши министар економије у либијској влади, у Транзициони савет дошао подневши оставку на месту амбасадора у Индији, крајем фебруара.

Милан Мишић

-----------------------------------

Одмрзнуте паре Мусе Кусе

Вашингтон – Обамина влада је укинула финансијске санкције према Муси Куси, одбеглом Гадафијевом министру иностраних послова и човеку број два његовог режима. Званично објашњење за овај потез је да он више није функционер либијске владе. Незванично, ово се сматра мамцем и за остале из Гадафијевог окружења да напусте свог лидера. Муса Куса се налази у једној „безбедној кући” у Лондону.

М. М.