Vraćene knjige Gece Kona

Narodnoj biblioteci Srbije juče je vraćeno blizu osam stotina knjiga izdavačke kuće Gece Kona, koje su zaplenjene tokom Drugog svetskog rata, i koje su od 1943. godine bile u posedu Univerzitetske biblioteke „Albertina” u Lajpcigu. Ovo svojevrsno kulturno blago, naslove iz čuvene edicije „Karijatide”, klasike evropskog humanizma i prosvetiteljstva, kao i srpske kulture, Sretenu Ugričiću, upravniku NBS, uručio je direktor lajpciške univerzitetske biblioteke Urlih Johanes Šnajder, na dan sećanja na staro zdanje srpske biblioteke, koja je stradala u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. Na mestu nekadašnje biblioteke, na Kosančićevom vencu, cveće su položili Sreten Ugričić, Svetlana Velmar Janković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, predstavnici Skupštine Beograda i Udruženja Beograđana „6. april”, a ansambl „Slatka frula” izveo je program „Muzika stare Srbije”.

Urlih Johanes Šnajder napomenuo je da od 2009. godine u lajpciškoj univerzitetskoj biblioteci traje projekat istraživanja otetih dobara iz vremena nacionalsocijalizma, koji finansira Savezni poverenik za kulturu i medije.

– Knjige Gece Kona, nažalost, ne možemo vratiti naslednicima izdavača, pošto ih više nema. Međutim, vraćamo ih u Beograd, odakle su i odnesene, i to u Narodnu biblioteku, u kojoj se čuva kulturno dobro Srbije. Prazninu, koja u lajpciškoj biblioteci ostaje odsustvom ovih izdanja, obeležićemo za sva vremena. Ipak, vraćanjem onoga što nam ne pripada pokazujemo da drugačije mislimo i delamo u odnosu na prethodne generacije, iako rat ne možemo da potisnemo u zaborav – rekao je Urlih Johanes Šnajder, ističući da knjige iz produkcije Gece Kona ukazuju na povezanost Srbije i Evrope, koju je uništio Drugi svetski rat.

Simbolični gest primopredaje jedne od knjiga iz pristigle kolekcije Gece Kona, kako je istakao Sreten Ugričić, označava zajedničku posvećenost pamćenju, knjigama i čitanju, miru, ujedinjenoj Evropi, saradnji i  prijateljstvu Nemačke i Srbije. Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, koji je takođe prisustvovao svečanosti u NBS, rekao je da je 6. april 1941. „dan sećanja na najmračnije poglavlje u istoriji srpsko-nemačkih odnosa”.
– Učinjenu štetu ne možemo da nadoknadimo, ali se radujem što, makar kao simboličan gest, možemo da vratimo knjige jevrejskog izdavača, istakao je Mas i dodao da se nemačka nacija spremno suočava sa svojom istorijom i da traži oproštaj za ono što su učinile prethodne generacije.

Ministar kulture Predrag Marković izjavio je da je prevashodni cilj Srbije očuvanje pamćenja za budućnost, i da zbog toga treba da budu završena dva hrama na Vračarskom platou, hram Svetoga Save, kao i nacionalna biblioteka.
Među 300.000 knjiga, koje su uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. bile su i zbirke turskih rukopisa, štampanih knjiga od 15. do 17. veka, stare karte, gravire, slike, novine, zatim sve knjige štampane u Srbiji od osnivanja biblioteke 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, te kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog i Đure Daničića.
M. V.