Gulan: Srpsko selo stari i nestaje

Od 4.600 sela u Srbiji, u 200 njih nema stanovnika, a u još tolikom broju nema žitelja mlađih od 25 godina, izjavio je Tanjugu stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.

„Potrebna je još decenija i po da 700 sela ostane bez stanovnika”, upozorio je Gulan, napominjući da u tim naseljima živi manje od po 100 stanovnika.

„Za dve decenije će nestati četvrtina današnjih sela u Srbiji. Čak u 86 odsto sela se beleži pad stanovništva”, rekao je Gulan, ukazujući da više od 80 odsto gazdinstava ili uopšte nema aktivnih lica ili nema poljoprivrednika.

„U srpskim selima danas ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 njih piše 'privremeno nenastanjena”, naveo je Gulan, dodajući da se danas ne obrađuje gotovo 600.000 hektara njiva.

Gulan je podsetio i da je nekadašnja Jugoslavija za pola veka imala najbržu deagrarizaciju u svetu - od 1950. do 2000. iz sela u grad je prešlo osam miliona ljudi, dodajući da je u razvijenom svetu za takav proces trebalo i do 150 godina.

„U Srbiji se termin ruralna ekonomija često pogrešno upotrebljava kao sinonim za poljoprivrednu delatnost”, naveo je Gulan i istakao da osnovni pristup ruralnoj ekonomiji, koji podrazumeva ravnomeran regionalni razvoj po ugledu na primere iz Evropske unije (EU), podrazumeva multifukcionalni pristup.

Gulan je objasnio da se multifunkcionalnost, pre svega, ogleda u razvoju i diversifikaciji privrednih aktivnosti, ulaganjima u poljoprivredno zadrugarstvo, oblicima poljoprivredne proizvodnje koji treba da zaštite životnu sredinu i ne narušavaju prirodu, upravljanju vodama, kao i razvoju i unapređenju seoske infrastrukture.

„Opstanku i ostanku srpskog sela mogu da doprinesu ravnomeran regionalni razvoj i ruralno preduzetništvo, što se već dogodilo u razvijenoj Evropi gde je regionalna politika druga po važnosti, odmah iza agrarne politike”, istakao je Gulan.

Stručni saradnik u PKS je kao primer naveo i to što su u EU izdaci za agrarnu politiku u 2008. „angažovali” 44 odsto budžeta, dok se za regionalnu politiku poslednjih godina u Uniji troši oko 35 odsto budžeta.

„Šansa Srbije je da prihvati svest o promeni dosadašnjeg sistema privrednog razvoja i da postepeno bude uspostavljen koncept decentralizovanog ekonomskog i ruralnog razvoja, odnosno neophodna je regionalizacija”, rekao je Gulan.

Gulan je istakao da novi koncept ruralnog razvoja Srbije treba da se zasniva na regionalnom aspektu, odnosno specifičnostima pojedinih regiona - demografskim, sociološkim, kulturološkim, privrednim, saobraćajnim, aspektima stanovanja...

„Definisanje regiona po pravilu je povezano sa ciljem koji se želi postići”, naglasio je Gulan dodao da je pre svega potrebno promeniti „dosadašnji netržišni, snabdevački i centralizovani koncept” agrarnog razvoja i postaviti ga u onaj savremenih tržišnih kretanja, kakvom teži evropska poljoprivreda.