Zašto štedeti u dinarima

Iako je zastupljena u vrlo malom procentu u ukupnoj štednji stanovništva, dinarska štednja je u prethodnim godinama bila najisplativiji nerizični način ulaganja sredstava. Kamatne stope koje su se kretale i preko 15% na godišnjem nivou često su predstavljale veći prinos od onih ostvarenih u mnogo rizičnijim vrstama ulaganja poput ulaganja u hartije od vrednosti ili čak i sopstveni biznis.

Svedoci smo stalnih poziva Narodne banke Srbije da štedimo u dinarima i čestog sučeljavanja mišljenja u kojoj je valuti bolje štedeti – evrima ili dinarima, međutim, retka su poređenja konkretnih cifara i navođenja kriterijuma koje treba koristiti pri donošenju ove odluke. Narodna banka Srbije je nedavno objavila analizu isplativosti štednje u dinarima i evrima u poslednjih deset godina, koja jasno i nedvosmisleno pokazuje da je dinarska štednja isplativija čak i u dugom roku. Izuzetak čini period od početka 2009. godine, koji je zbog velikih fluktuacija kursa favorizovao štednju u evrima. Međutim, činjenica je da i dalje preko 80 odsto građana štedi u stranoj valuti.

Prednosti i nedostaci dinarske štednje

Dinarska štednja je izuzimajući kraj 2008. i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivan, ali nedovoljno iskorišćen način ulaganja, u poslednjih 10 godina. Prednosti dinarske štednje su: značajno viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporezive ostvarene kamate. Glavni nedostatak dinarske štednje je neizvestan kurs dinara prema evru.

U trenutnim tržišnim kretanjima dinarska štednja je ponovo jasno isplativija od štednje u evrima. Rizik od promene kursa i dalje postoji, ali imajući u vidu višestruku višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima, dolarima ili švajcarskim francima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, dinarska štednja je atraktivnija.

Dinarska štednja nije preporučljiva samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti u tačno određenom vremenskom periodu, zbog mogućih kratkoročnih depresijacija dinara. Za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje, ukoliko se u obzir uzmu takozvani oportunitetni troškovi prelaska na deviznu štednju (troškovi konverzije, niže kamatne stope na deviznu štednju i sl.). Imajte u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete imati zasigurno veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na stopu inflacije.

Pored svih navedenih prednosti, dinarska štednja umanjuje i potrebu za konverzijom valuta, koja nosi dodatni trošak od 2 do 4%. Državne garancije za dinarsku štednju u protivvrednosti 50.000 evra čine ovu vrstu ulaganja gotovo potpuno nerizičnom.

Bruto i neto kamatna stopa

Poslovne banke u svojim ponudama ističu tzv. bruto kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju. Bruto kamatna stopa predstavlja zbir neto kamatne stope, koju ostvaruje ulagač, i procenat poreza na ostvareni prinos koji ulagač kao poreski obveznik plaća državi. Kod dinarske štednje je bruto kamatna stopa jednaka neto kamatnoj stopi, jer ulagač ne plaća porez na ostvareni prinos, dok je kod devizne štednje neto kamatna stopa 10% niža od bruto kamatne stope, za iznos poreza koji je ulagač obavezan da plati. Zbog toga prosečna kamatna stopa od 4% na štednju u evrima donosi ulagaču neto kamatnu stopu od 3,6%, a prosečna kamatna stopa od 10% na dinarsku štednju donosi neto kamatnu stopu u istom procentu, ili čak 2,5 puta više u odnosu na deviznu štednju. Ova razlika u kamatnim stopama je još veća kada se dinarska štednja uporedi sa štednjom u američkim dolarima ili švajcarskim francima.

Diversifikovana štednja

Bez obzira na sve navedeno, preporuka je da svoju ukupnu štednju nikada ne čuvate u jednoj valuti. Kursni, kamatni i drugi tržišni rizici nameću potrebu da se štednja podeli na dve ili tri valute, čime će značajno smanjiti rizik zavisnosti od jedne valute i promene njene vrednosti. Štednja podeljena na više valuta predstavlja diversifikovanu štednju, koja vas štiti od nepredviđenih događaja u finansijskom svetu. Npr. naglo slabljenje evra prema ostalim konvertibilnim valutama ili slabljenje dinara prema evru bi mogli značajno narušiti vrednost vaše štednje ukoliko je ona jednovalutna. Ukoliko je podeljena na više valuta, ovakvi događaji negativno utiču na vrednost štednje, ali u manjoj meri. Osim toga, slabljenje jedne valute često vodi jačanju druge valute, te se stvara balans koji neće dozvoliti potpuno narušavanje vrednosti štednje i kod najvećih finansijskih turbulencija.

Dinarska štednja u 2011. godini

Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2011. godini, ali je generalni stav da značajnih fluktuacija dinara neće biti (preko 5% u odnosu na početak godine). Ovaj podatak čini dinarsku štednju jako atraktivnom, budući da višestruko veće kamatne stope u odnosu na deviznu štednju u potpunosti neutrališu očekivano kretanje kursa dinara prema evru.

„Dinarske štediše“ koje su ciklus ulaganja započele krajem 2010. ili početkom 2011. godine kratkoročnom i dugoročnom dinarskom štednjom ostvarile su natprosečne prinose do danas.

Narodna banka Srbije je u 2010. godini publikovala studiju o isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu, u kojoj se jasno vidi da je dugoročno posmatrano dinarska štednja isplativija uprkos klizanju kursa tokom višegodišnjeg perioda. Studija je ponovo proširena u ovoj godini novim podacima u poslednjih šest meseci. Zaključak je samo potvrđen, a to je da je dinarska štednja isplativija od devizne u dugom roku, a najvećim delom i u kratkom roku.