Strankama, ipak, 0,15 odsto iz budžeta

Tekst nacrta zakona o finansiranju političkih aktivnosti potpuno je usaglašen unutar radne grupe koja ga je pripremala. Kako „Politika” nezvanično saznaje mogao bi već naredne nedelje da se nađe pred vladom, pošto su ostale još samo poslednje konsultacije između političkih stranaka.

Prema rečima člana Radne grupe za izradu zakona iz Cesida Đorđa Vukovića, radna grupa je završila posao, a partijama je ostalo samo da preciziraju dogovor o tome na koji način će deliti novac koji se iz budžeta odvaja za redovan rad stranaka i za izborne kampanje.

„Velikim strankama više odgovara jedan model, malima drugi, a što se tiče radne grupe – nama je prihvatljiv svaki njihov dogovor, jer za zakon nije od značaja kako će se raspodeliti ukupna suma novca”, kaže Vuković. Kako saznajemo i ovaj dogovor je praktično već postignut, a kad je reč o ukupnom iznosu, odnosno o procentu budžetskih sredstava za stranačke aktivnosti koje su u poslednjoj fazi izrade zakona izazvale najveću pažnju javnosti, dogovoreno je da on ostane 0,15 odsto kao i u sadašnjem zakonu. Radna grupa je, kako kaže Vuković, uvažila preporuku Venecijanske komisije koja je sugerisala da ga ne bi trebalo povećavati na 0,3 odsto, koliko je bilo predloženo u poslednjoj verziji nacrta. On objašnjava da su ovog puta i stranke uvažile stav javnog mnjenja da ne treba da iz javnih sredstava dobiju više para.

Venecijanskoj komisiji je, inače, tekst zakona slat dva puta, a u drugom „odgovoru” komisija je navela da je postojeći procenat (0,15) već dovoljno visok, te da bi povećanje sredstava moglo dovesti do toga da stranke postanu previše zavisne od finansijske podrške države.

Ovo, međutim, nije bila i jedina primedba Venecijanske komisije Saveta Evrope, koja je, između ostalog, sugerisala i preciziranje vrste troškova za izbornu kampanju, zatim da bi trebalo sankcionisati pojedine povrede zakona koje trenutno nisu obuhvaćene, naročito kad je reč o primanju priloga „preko trećeg lica”, kao i prikazivanje u izveštajima „učinjenih usluga, kredita, otpisa dugova itd.” kao oblika priloga.

Đorđe Vuković kaže da su ove primedbe, kao i preporuke Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO), uključene u poslednju verziju teksta zakona gde god je to bilo moguće. Po njegovom mišljenju najvažnije je da je ovim tekstom zakona (ukoliko ga vlada ili parlament kasnije ne promene amandmanima) obezbeđena kontrola finansiranja stranaka kao i sredstva koja su Agenciji za borbu protiv korupcije potrebna da može valjano da obavi taj posao.

„Naravno, neki detalji uvek mogu da se popravljaju, ali ne treba sad ni terati mak na konac”. Vuković kaže da je, na primer, Venecijanska komisija imala primedbu na poverljivost postupka koji agencija vodi da bi utvrdila da li je došlo do povrede pravila o finansiranju stranaka i kampanja. On dodaje da je besmisleno da stranke „budu prozivane u medijima” pre nego što se uopšte utvrdi da li su prekršile zakon. „Moguće je, recimo da se ispostavi da je reč o nekom tehničkom propustu i zaista nema potrebe da se neko odmah stavlja na stub srama”, kaže Vuković.

Ovaj zakon je jedan od onih čije usvajanje je tražila Evropska komisija da bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU. Prema Akcionom planu Vlade Srbije trebalo je da bude usvojen do kraja marta, ali je taj rok produžen do juna.

G. Novaković