Nuklearna goropad

Vilijam Šekspir je ukrotio goropad krajem 16. stoleća. Hoće li Japanci uskoro svoju „nuklearnu goropad” u Fukušimi?

Protivrečni zvanični izveštaji sa samog poprišta unose još veću zabunu: jer čas preuveličaju, čas umanje razmere udesa. I tako je maltene od prvog dana, što dodatno osnažuje podozrenje i upućenih i neupućenih. Najnovija procena poistovećuje japanski udes sa stradanjem u Černobilju 1986. godine, iako navodi da je iscurela tek desetina zračenja u poređenju s najvećim do sada mirnodopskim nuklearnom nesrećom!

Koliko je to verodostojno?

Profesor dr Jasmina Vujić, prva žena rukovodilac katedre za nuklearno inženjerstvo na jednom od deset najcenjenijih američkih univerziteta, u Berkliju, smatra da se glavni razlog za izricanje takvog suda krije u iznosu ispuštene radioaktivnosti u okolinu.

U suštini, to su dva različita događaja. Zašto?

Prvo, japanska atomska centrala nalazi se na obodu Tihog okeana, u slabo naseljenom području, dok je ukrajinska (u to vreme sovjetska) bila smeštena je u gusto načičkanom području maltene usred evropskog kontinenta. Otuda tolika nesrazmera u nepovoljnom učinku na okolno stanovništvo.

Drugo, Sovjeti su protraćili tri dana oklevajući da obaveste i isele okolno stanovništvo i ne dostavljajući mu tablete s jodom za zaštitu zdravlja (zabeleženo je gotovo 4.000 slučajeva obolelih od raka štitne žlezde). Japanci su smesta naredili da se žitelji u blizini evakuišu u udaljene i bezbedne krajeve, čime su predupredili neke posledice izlaganja radijaciji.

Treće, i po svojem izgledu i izradi pomenuta se postrojenja razlikuju: i u Fukušimi i na Ostrvu tri milje (gde je 1979. zabeležen najteži kvar u SAD) veći deo fisionog materijala zadržao se u reaktorskim posudama koje nisu bile oštećene ili barem to do sada još niko nije utvrdio.

Uvažena naučnica srpskog roda pretpostavlja da su se u odluku umešale političke okolnosti, zato što je japanskoj vladi zamereno da se nije najbolje snašla u trostrukoj nepogodi koja je zadesila zemlju: zemljotres, cunami i udes u Fukušimi. Svrstavanjem pretnje u najviši red opasnosti (sedmi na lestvici od sedam), japanske vlasti su verovatno želele da preduprede dalje pokude i, možda, nešto da prikriju.

U Japanu su bila ugrožena tri reaktora (bloka) i četiri odlagališta istrošenog goriva, dok je u Černobilju (SSSR) i na Ostrvu tri milje (SAD) bio je na udaru samo jedan reaktor.

Međunarodna agencija za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, sva nemila zbivanja u nuklearkama razvrstava u trostepene kvarove i četvorostepene udese (ukupno sedam stepenica). U obzir se uzimaju tri oblasti uticaja: ljudi i okolina, radiološka bezbednost i kontrola i odbrana po dubini (izraz preuzet iz vojnog rečnika).

Iz svega proističe, kako naglašava profesor dr Jasmina Vujić, da nije sasvim opravdano izjednačiti Fukušimu i Černobilj, prema podacima koji su do sada dostupni. Ali narodna dosetka od davnina uči da su u strahu velike oči.

Naučnici naveliko razmatraju kakvim se još vestima možemo nadati iz Fukušime, jer mnoge pojedinosti i dalje nisu poznate. Izvesno je da će proteći meseci dok se stanje ne sredi i uvede nadzor, pošto niko još nema potpun uvid u razmere udesa. Prve pouzdane izveštaje stručnjacima će dostaviti roboti, jedini koji su u stanju da uđu u visokoozračene delove nuklearke. Tek tada će se saznati da li je, uopšte, procurela reaktorska posuda, što se pre dve i po decenije zbilo u Černobilju.

Samo za uklanjanje ozračenih (radioaktivnih) predmeta potrebno je deset godina i isto toliko milijardi dolara.

Stanko Stojiljković

------------------------------------

Sedam nepoznanica

Ima li istopljenih gorivnih šipki?

Da li je napukla zaštitna zgrada?

Kolika je temperatura u sva tri reaktora (1-3)?

Odakle potiče zračenje u vodi iz hale s turbinama?

Šta je izazvalo požar i eksploziju u reaktoru 4?

Otkuda u tlu plutonijum u tragovima?

Jesu li oštećene rashladne pumpe?

---------------------------------------

Najteže nesreće

Sedmi stepen: Černobilj 1986: eksplodirao i izgoreo reaktor u pogonu, radioaktivne padavine prekrile hiljade kilometara kvadratnih, 4.000 obolelih od raka verovatno od posledica radijacije.

Sedmi stepen: Fukušima 2011: cunami i zemljotres oštetili nuklearku, još je rano za procene dugoročnog učinka na ljude i okolinu.

Šesti stepen: Kištim (SSSR) 1957: eksplozija u odlagalištu radioaktivnog otpada, stotina slučajeva obolelih od raka, ozračene stotine kilometara kvadratnih životne sredine.

Peti stepen: Vindskejl (Velika Britanija) 1957: požar u reaktoru u pogonu, ozračena okolina, mogući broj obolelih od raka 240.

Peti stepen: Ostrvo tri milje (SAD) 1979: kvar na uređaju uzrokovao topljenje jezgra reaktora koji je ozbiljno oštećen.