Digitalna galaksija

I. Umetnost novih kombinacija

Mash

Internet miksuje, meša, na nov način, sve što znamo o kulturi. Veb je stvorio mash.

Nova kultura čedo je novih kombinacija odlomaka, navoda, fragmenata, parčića, brikolaža, kolaža.

„Glad za stvarnošću”, namerno provokativna i duboko nihilistička knjiga Dejvida Šildsa manifest je tog novog trenda. Šilds tvrdi da je fikcija, proza izmišljenog, potpuno marginalizovana, da roman „nikada nije bio toliko udaljen od središta kulture kao što je danas”. Umoran je, kaže ovaj autor, od izmišljenih zapleta, od izmišljenih priča: interesuje ga stvarnost, umetnost stvarnog. Reality show. Ispovest.

Njegova knjiga je artefakt nove umetnosti „ponovnog kombinovanja”, ili prisvajanja. Knjiga se sastoji od 618 fragmenata i citata iz dela drugih autora, ali izvađenih iz konteksta i prilagođenih potrebama njenog autora za konzistencijom, sažetošću, ili prosto izabranih po njegovom ćefu. „Ko poseduje reči?” – pita Šilds. „Ko poseduje muziku i ostalu kulturu? Svi mi”, odgovara on. „Stvarnost ne može da se zaštiti autorskim pravima.” Književnost se poslednja predala. Dugo se borila, ali je posustala pred navalom Interneta. Književnost nije dugo prihvatala kulturu „prisvajanja” tuđeg teksta znanu kao „plagijat.” Prepisivanje odlomaka drugog autora bez fusnota smatralo se velikim grehom. Danas to postaje samo jedna od tehnika književnog stvaranja.

Napadi na pojmove kao što su autorstvo i originalnost su u poslednje vreme učestali. Mnogi tvrde da su to samo buržoaske kategorije zasnovane na kulturi individualnosti. Po toj istoj logici svi tekstovi su samo palimpsesti ranijih tekstova.

Ugledni američki teoretičar Stenli Fiš u tekstu pod naslovom „Plagijat nije veliko moralno pitanje” ide dotle da tvrdi da plagijat ne samo da nije veliko ni moralno, ni filozofsko pitanje, nego je samo pitanje profesionalne etike i konvencije. Pravilo da ne treba da se koristiš tuđim rečima bez navoda izvora manje liči na opštu zapovest da ne kradeš, nego na kršenje pravila, recimo, za igranje golfa, kojuFiš izabira kao primer, jer su pravila ove igre mnogo stroža nego u drugim sportovima.

Nemačka tinejdžerka Helen Hegelman, koja ima punih 17 godina, objavila je knjigu („Axolotl Roadkill”) o berlinskoj narko-disko-sceni. Njena knjiga  je puna navoda, pa i čitavih strana, preuzetih iz druge knjige („Strobo”). Umesto da bude optužena za plagijat, ona ne samo da je predložena, već i dobija važnu književnu nagradu lajpciškog Sajma knjiga 2010. godine. Autorka otvoreno kaže da je prisvajanje iz drugih nenavedenih izvora bio njen plan, bitni deo koncepta knjige. Hegelmanova se tako našla u središtu sukoba između književnog establišmenta i kulture mladih koja udiše nov život u stare forme. „Originalnost ionako ne postoji, postoji samo autentičnost“, kaže ona samouvereno i bez pokajanja.

Ipak, nije rekla ništa novo, zar ne? Terencije je još u drugom veku stare ere rekao: „Ne postoji ništa što već ranije nije rečeno.” A u Bibliji je to rečeno još ranije i bolje.

Muzika to već odavno radi. Miksuje, meša sve. Hip-hop umetnici „repuju” uz muzikuBitlsa, ili Betovena. Džej-Zija.Ili preko nje. Bitlsi su potka za „Sivi album” grupe „Dejndžer maus”. To je osvežilo i likovnu umetnost. Vidi Vorholovu konzervu za supu, ili Džefa Kunsa, ili savremeno pozorište.

Književnost tek sada počinje da miksuje, tvrdi Šilds.

Zašto književnost kasni? Zašto ne ide u korak s vremenom?

Pašteta od džigerice

Ova pitanja postavlja američki autor Džejms Frej, koji se proslavio time što je svemoćna Opra Vinfri prvo pohvalila njegov memoir „Milion komadića” („A Million Little Pieces”), a zatim ga optužila da njegova knjiga nije memoir, nego fikcija. Frej joj je na to odgovorio da nije ni razmišljao da li je njegova knjiga memoar, ili roman.

„Da memoari nisu baš tada, 2003. godine, bili u modi, moja knjiga bila bi objavljena kao roman”, ležerno tvrdi njen autor. „Da je Pikaso naslikao svoj portret u kubističkom stilu niko ne bi rekao da zato što ne liči bukvalno na njega to nije njegov autoportret.”

Negde sam pročitala da je Margaret Atvud rekla kako je želja da upoznaš pisca zato što ti se sviđa njegova knjiga isto kao želja da upoznaš gusku zato što ti se sviđa pašteta od njene džigerice. To je upozorenje za sve one koji hoće da čitaju memoare, posebno memoare pisca.