Imamo uglja za ceo 21. vek

Srbiji ima uglja za ceo ovaj vek, jer su rezerve oko 20 milijardi tona, izjavio je juče za okruglim stolom na temu „Ima li Srbija uglja za nove termoelektrane” pomoćnik za rudarstvo u Ministarstvu životne sredine Zlatko Dragosavljević.

On je ocenio da Srbija ima uglja i za nove termoelektrane – „TENT B-3” i „Kolubaru B”, napominjući da su najveće rezerve lignita na Kosovu i Metohiji – 14 milijardi tona. Srbiji je potrebna i realnija cena uglja i struje, budući da je najniža u Evropi, dodao je. Imajući to u vidu ne čudi što sve veći broj preduzeća u Srbiji koja su u međuvremenu privatizovana prelaze s gasa na ugalj, a za njima ne zaostaju ni domaćinstva, jer im je gas skup.

Upitan da li nam je u tom slučaju potreban magistralni gasovod „Južni tok”, Dragosavljević kaže da ga je neophodno izgraditi kao dodatni faktor energetske bezbednosti, očekujući da će Skupština Srbije na jesen usvojiti strategiju za upravljanje mineralnim sirovinama, kao i da bi u junu mogao da bude usvojen i novi zakon o energetici.

Slobodan Mitrović, direktor Direkcije za strategiju i investicije EPS-a, istakao je da ovo javno preduzeće u maju dobija ponude strateških partnera iz Nemačke i Italije za izgradnju novih termoelektrana „Nikola Tesla B-3” i „Kolubara B” snage po 700 megavata.

Dragan Jovanović, direktor Termoelektrana i kopova Kostolac, najavio je da krajem maja ili u junu očekuje odgovor Kine o realizaciji kreditnog aranžmana sa njom i odobravanju kredita za revitalizaciju termoelektrane „Kostolac B” i izgradnju novog bloka, ukupne vrednosti 1,6 milijardi dolara. Pozajmicu bi trebalo da odobri kineska Eksim banka, s tim što bi kredit trebalo da bude preferencijalni s kamatom od tri odsto godišnje i grejs periodom od pet do 15 godina.

Ukoliko se ovaj aranžman odobri, u drugoj polovini godine moglo bi da počne povlačenje novca za revitalizaciju termoelektrane, naglasio je Jovanović.

Nebojša Ćeran, direktor rudarskog basena „Kolubara”, kaže da je pravni okvir za preseljenje groblja Vreoci završeno pre više godina, ali da do iseljenja još nije došlo. Poslednji rok je maj ove godine. Upitan ko je jači od pravnog okvira i ko sprečava da se posao realizuje, Ćeran kaže da je prilikom poslednjeg pokušaja iseljenja bilo fizičkog onemogućavanja da posao krene. Po njemu, ako ni u maju ne bude počelo iseljenje Vreoca, to može biti sudbina i drugih kopova ispod kojih će biti zarobljen ugalj. Ukoliko ni do 2013. godine ne dođe do preseljenja Vreoca, Kolubara neće moći da proizvodi 30 miliona tona uglja godišnje, a to znači da će i sadašnje termoelektrane ostati bez energenata, a o novim da se i ne priča.

J. Petrović