SAD: uspon „grupa mržnje”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Ekonomska kriza čije se posledice, iako je zvanično prošla, još osećaju, demografski trendovi po kojima će američka bela većina u dogledno vreme postati manjina, zaoštravanje podela između američkih konzervativaca i liberala naročito otkako je predsednik postao Barak Obama – sve to je ovde plodno tle za umnožavanje „grupa mržnje”, kako se ovde karakterišu sve organizacije sa rasističkim predznakom, odnosno neonacističkim ideologijama.

„Pravni centar za južno siromaštvo”, nevladina organizacija koja prati politički i društveni ekstremizam, u jednom od svojih novijih izveštaja konstatuje izuzetno veliki rast baš tih grupa: od izbora Obame njihov broj je sa oko 600 porastao na više od hiljadu.

U Americi, neonacisti su od prve pojave takvih organizacija tokom 1950-ih (mada ih je bilo i pre Drugog svetskog rata), ipak na društvenoj margini. Procenjuje se postojanje 158 aktivnih neo-naci grupa sa hiljadama članova i desetinama hiljada simpatizera

Opasnost od njihovog delovanja se, međutim, ne potcenjuje, pa su, kao potencijalni teroristi, pod stalnom prismotrom Ef-Bi-Aja.

Danas je najveća takva grupa „Nacionalni socijalistički pokret”, poznat po tome što – koristeći ustavne slobode okupljanja i izražavanja – njegovi pripadnici povremeno paradiraju u nacističkim uniformama i sa eksplicitnim nacističkim simbolima.

Njihova „misija” je „velika Amerika” u kojoj državljanstvo ne bi mogli da imaju Jevreji, „obojeni” i homoseksualci. Okupljaju uglavnom mlađe ljude, uključujući i „skinhedse”. Imaju neku vrstu labave paravojne strukture, filijale u 32 od 50 američkih država, svoj veb-sajt, pa i svoju muzičku produkciju.

Pored njih deluju i „Američka nacistička partija”, „Arijske nacije”, „Nacionalna alijansa” i mnogi drugi, a u ovu kategoriju mogu da se uvrste i nacisti koji su to bili pre pojave ideologije nacizma: Kju kluks klan, danas labavo organizovana krajnje desničarska organizacija koja je zagovornik nadmoći bele rase.

Čak i uzete sve zajedno, ove neonacističke grupe su manjina koja uglavnom deluje izvan radara javnosti, kako bi mogli da se organizuju, regrutuju nove članove i prikupljaju fondove a da ih u tome ne ometaju vlasti.

M. Mišić

------------------------------------

Kad Hitlera slave na is­to­ku Evro­pe

Ras­pad SSSR-a, po­čet­kom 1990-ih, pro­u­zro­ko­vao je ve­li­ke eko­nom­ske i so­ci­jal­ne pro­ble­me u svim de­lo­vi­ma biv­še dr­ža­ve. Ne­do­sta­tak po­sla i si­ro­ma­štvo ko­ji su pri­ti­sli de­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di stvo­ri­li su po­god­no tlo za po­ja­vu ul­tra­de­sni­čar­skih po­lu­voj­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ko­je su pru­ži­le uto­či­šte mar­gi­na­li­zo­va­nim, neo­bra­zo­va­nim, po­seb­no mla­di­ma ko­ji­ma ni­je da­ta ni­ka­kva mo­guć­nost za za­po­sle­nje.

Glav­ne od­li­ke de­lo­va­nja ru­skih neo­na­ci­sta su: ra­si­zam, an­ti­se­mi­ti­zam, isla­mo­fo­bi­ja i eks­trem­na kse­no­fo­bi­ja usme­re­na ka pri­do­šli­ca­ma iz Azi­je. Iako ne sle­de kla­sič­ni na­ci­zam, to ih ne spre­ča­va da se ki­te „sva­sti­ka­ma“ i sla­ve Adol­fa Hi­tle­ra.

Naj­i­stak­nu­ti­ja gru­pa ova­kvog po­li­tič­kog usme­re­nja je „Ru­sko na­ci­o­nal­no uje­di­nje­nje“ (RNE), ko­je pred­vo­di Alek­san­dar Bar­ka­šov. Pri­pad­ni­ci RNE tvr­de da svo­je is­po­sta­ve već ima­ju u 250 gra­do­va ši­rom ze­mlje. Se­be sma­tra­ju avan­gar­dom pred­sto­je­će na­ci­o­nal­ne re­vo­lu­ci­je i u tom smi­slu spro­vo­de i voj­nu obu­ku svo­jih čla­no­va.

„Na­ci­o­nal­so­ci­jal­na uni­ja“, ko­ju pred­vo­di Vik­tor Ja­ku­šev, ta­ko­đe ra­di na „stva­ra­nju na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve“, ali se isto­vre­me­no bo­ri i pro­tiv „po­ku­ša­ja ci­o­ni­sta da us­po­sta­ve glo­bal­nu he­ge­mo­ni­ju“. Po Ja­ku­še­vu, ma­so­ni su ho­mo­sek­su­al­ci, pri­pad­ni­ci „ni­žih ra­sa“ od­li­ku­ju se ne­do­stat­kom jed­nog hro­mo­zo­ma u od­no­su na „vi­šu ra­su“, a Je­vre­ji su „bi­o­ro­bo­ti pro­gra­mi­ra­ni da po­či­ne sa­mo­u­bi­stvo“.

Ru­ski neo­na­ci­sti su ne­dvo­smi­sle­no sta­vi­li na zna­nje da im je cilj na­sil­no pre­u­zi­ma­nje vla­sti. Svo­ju de­lat­nost „po­kri­va­ju“ ra­dom u sport­skim klu­bo­vi­ma, kao ču­va­ri re­da, obez­be­đe­nje i slič­no, što im omo­gu­ću­je do­stup oruž­ju. Naj­dra­stič­ni­ji pri­mer nji­ho­vog de­lo­va­nja je­ste od­se­ca­nje gla­va dvo­ji­ci mu­sli­man­skih imi­gra­na­ta is­pred cr­ve­ne za­sta­ve sa sva­sti­kom. Ovaj zlo­čin, sni­mljen vi­deo-ka­me­rom, u jed­nom tre­nut­ku se na­šao i na In­ter­ne­tu.

S.S.

----------------------------------------

Neo­na­ci eks-Ju

Hr­vat­ski neo­na­ci­sti, na­sled­ni­ci usta­ške ide­o­lo­gi­je An­te Star­če­vi­ća i An­te Pa­ve­li­ća, ogla­ša­va­ju se is­pi­si­va­njem an­ti­srp­skih gra­fi­ta, skr­na­vlje­njem gro­blja i spo­me­ni­ka, ne­gi­ra­njem Ho­lo­ka­u­sta, is­ti­ca­njem usta­ških sim­bo­la, kon­cer­ti­ma pe­va­ča Tomp­so­na. Sa­da­šnji Usta­ški po­kret uglav­nom je fi­nan­si­ran iz ino­stran­stva, pa­ra­ma emi­gra­na­ta iz vre­me­na Dru­gog ra­ta i nji­ho­vih po­ro­di­ca. 

U Slo­ve­ni­ji je re­gi­stro­van rast po­pu­lar­no­sti neo­na­ci i neo­fa­ši­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je svo­je po­sto­ja­nje bra­ne la­žnim pa­tri­o­ti­zmom ši­re­ći mr­žnju i ne­to­le­ran­ci­ju za­sno­va­nu na ra­snoj i et­nič­koj osno­vi. Pr­vi skin­hed­si re­gi­stro­va­ni su još 1984. a po­seb­no im je pri­vlač­na kse­no­fo­bič­na Slo­ven­ska na­ci­o­nal­na stran­ka či­ji je slo­gan „Slo­ve­ni­ja Slo­ven­ci­ma“.

U BiH je fe­bru­a­ra 2010, po mo­de­lu Han­džar di­vi­zi­je, for­mi­ran Bo­san­ski po­kret na­ci­o­nal­nog po­no­sa ko­ji je kao svo­je ne­pri­ja­te­lje pre­ci­zno od­re­dio: „Je­vre­je, Ro­me, čet­ni­ke, hr­vat­ske se­pa­ra­ti­ste, Ti­ta, ko­mu­ni­ste, ho­mo­sek­su­al­ce i crn­ce“.

Neo­na­ci­zam u Sr­bi­ji, ko­ji po­či­va na na­ci­o­nal­nim i ver­skim fak­to­ri­ma, re­pre­zen­tu­je „Na­ci­o­nal­ni stroj”, gru­pa ko­ja je or­ga­ni­zo­va­la mno­ge in­ci­den­te i či­ji su li­de­ri pred su­dom.

S. S.