Šoškić: Bez odlaganja sprovesti sistemske mere

BEOGRAD  – Aktuelni inflatorni pritisci u Srbiji pre svega su izazvani nestabilnošću na tržištu prehrambenih proizvoda, zbog čega bi bez odlaganja trebalo doneti i sprovesti sistemske mere za stabilizaciju tog tržišta i bitno smanjenje nestabilnosti cena hrane, naveo je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić u pismu premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću.

„Uvažavajući da je karakter aktuelnih inflatornih pritisaka presudno opredeljen nestabilnošću na tržištu hrane, verujemo da delimo stav da bi bez odlaganja trebalo da se utvrde i realizuju sistemske mere i aktivnosti koje bi doprinele stabilizaciji ovog tržišta i bitnom smanjenju nestabilnosti cena hrane”, navedeno je u pismu Šoškića premijeru.

„Uz održavanje planirane politike dohodaka, ovim bi se doprinelo efikasnosti mera monetarne politike i izbegle nagle promene njenog karaktera izazvane fluktuacijama inflacije i inflacionih očekivanja, što bi dodatno doprinosilo makroekonomskoj stabilnosti, očuvanju rasta ekonomske aktivnosti i zaposlenosti”, ukazano je u pismu.

Kako je navedeno, Izvršni odbor NBS preduzeće sve što je u njegovoj nadležnosti da se inflacija u srednjem roku vrati u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja.

Ukoliko ne dođe do nepredviđenih šokova, očekujemo da će inflacija početi da se vraća ka inflacionom cilju od trećeg kvartala 2011, da će se vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u prvoj polovini 2012, i da će se približiti srednjoj vrednosti cilja do kraja te godine, a cilj za kraj 2012. je četiri odsto.

Brzina vraćanja inflacije ka cilju zavisiće u velikoj meri od uspešnosti poljoprivredne sezone 2011 - 2012. Ukoliko nova poljoprivredna sezona bude uobičajena, značajno smanjenje inflacije očekuje se već od sredine 2011. godine, navela je NBS.

Eventualno lošija poljoprivredna sezona od prošlogodišnje mogla bi da odloži i uspori proces smanjenja inflacije.

Očekujemo da će se puni efekti do sada preduzetih mera monetarne politike na inflaciju tek ispoljiti, a NBS će u narednom periodu proceniti da li je potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike, uzimajući u obzir sve instrumente koje ima na raspolaganju da bi se obezbedilo vraćanje inflacije na cilj u srednjem roku.

Međugodišnja inflacija je u drugoj polovini 2010. i početkom 2011. godine je bila u snažnom porastu i to sa 4,2 odsto u junu 2010. na 14,1 odsto u martu 2011. godine.

Izvršni odbor procenjuje da je rast inflacije u tom periodu u najvećoj meri posledica izuzetno visokog rasta cena hrane, a u manjoj meri slabljenja dinara i snažnog rasta regulisanih cena.

Od 9,9 procentnih poena koliko je iznosio rast međugodišnje inflacije od juna 2010. do marta 2011. doprinos hrane iznosi čak devet procentnih poena. To znači da je na inflaciju u tom periodu presudno uticao rast cena hrane, koji je bio posledica niske poljoprivredne proizvodnje u prošloj sezoni, kao i znatnog rasta svetskih cena hrane.

S obzirom na visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena, od 37,8 odsto, inflacija u Srbiji je posebno osetljiva na cenovne šokove ove grupe proizvoda. Pored toga, zbog zatečenih sistemskih rešenja, cene hrane u Srbiji su znatno nestabilnije od istih cena u zemljama u okruženju, i to je uslovilo njihov viši rast u poslednja tri kvartala.

Rastu inflacije, iako u manjoj meri, preko rasta uvoznih cena, privremeno je doprinelo slabljenje dinara u periodu maj - jul 2010. godine, što je u najvećoj meri posledica eskalacije krize javnog duga u pojedinim zemljama evrozone iz našeg neposrednog okruženja i posledičnog rasta premije rizika regiona jugoistočne Evrope, pa i Srbije.

Takođe, rastu inflacije doprineo je i rast regulisanih cena, naročito izražen od početka ove godine. Sa aprilskim korekcijama, pre svega električne energije, rast regulisanih cena već u prva četiri ovogodišnja meseca biće u gornjoj polovini planiranog raspona rasta za celu 2011. od sedam plus minus dva odsto.