Do daljnjeg zatvorena vrata Kijevu

Ukrajina nije spremna i mi nismo spremni – rekao je Hoze Manuel Barozo, verovatno i ne sluteći koliko tom jednom rečenicom naglašava negativan saldo neosnovano pothranjivanih nada da je pristup Kijeva "integracijama Evrope i Zapada" stvar ne samo demokratskog izbora Ukrajinaca već i relativno skorog trenutka.

Ne, nije tako. U Finskoj, na redovnom godišnjem samitu Ukrajine i EU, predsedniku Juščenku nije više nagovešten nikakav izgledni rok. Jeste činjenica da je Ukrajini potrebno još kvalifikacionih bodova. (Mora suzbiti pre svega kriminal i korupciju, pa tek onda krenuti s papirima u Brisel.) Ipak, sudeći po narasloj odbojnosti zapadnoevropske javnosti prema "novima", prikladnije je bilo da predsednik Evropske komisije, govoreći posle samita, počne izjavu onim drugim, da zapravo, "mi nismo spremni". Evropa.

Integrisati zemlju s približno pedeset miliona ljudi, s "crnom ekonomijom", s nejakim zakonom i niskim standardom, moglo bi se pokazati prevelikim zalogajem za Uniju. Ima li ona mehanizme kojima se tolike razlike u nivou mogu samleti i unificirati!?

Posle prihvatanja Bugarske i Rumunije, već promenjene unutrašnje okolnosti EU postaju još komplikovanije i pređašnji "ekspanzionizam" integracije počinje da pati od premora. U redosledu faktora koji iskrsavaju kao odlučujući, iščileli entuzijazam građana na Zapadu u odnosu na ekspanziju postao je u međuvremenu merilo broj jedan. Čini se da je provalio u politički prostor strah od jeftine radne snage. Pogrešno ili ispravno, tek građani imaju osećaj da im "tuđi" jeftino ponuđen rad ugrožava radno mesto, sakati fondove njihove socijalne zaštite i dovodi u pitanje način života koji smatraju svojim.

Engleski ribolovci pucali su iznad glava ribolovaca imigranata, Čeha i Poljaka (objavljeno je u "Politici", od dopisnika iz Praga ) – zato što ovi šarane koje upecaju odnose i jedu, a Englezi ih vraćaju u vodu. Način međusobnog prožimanja navika, ukusa i shvatanja ne pokazuje se jednostavnim kako se činilo.

Povodom pristupa Uniji deset država istoka (2004), Britanija je računala s dolaskom na Ostrvo 15.000 "novih Evropljana". Došlo ih je, za dve godine – 600.000, od toga polovina Poljaka. Sada, uznemiren unapred, britanski ministar unutrašnjih poslova Rid, požurio je da dobro "osigura vrata", iako Bugari i Rumuni još nisu ni prešli prag EU. Objavio je rigorozno ograničenje pristupa novajlija britanskom tržištu rada.

Rid je osvanuo na svim naslovnim stranima cele rumunske štampe, a engleski dopisnici iz Bukurešta obaveštavaju publiku na drugoj obali Kanala da je žurba Britanije da svoja vrata osigura rezama bez potrebe uvredila čitavu jednu naciju. Pa, Rumuni i ne kidišu prema Engleskoj. Njihove poželjne destinacije su u većoj meri Italija i Španija.

Samo je bez razloga pojačan osećaj gorčine Rumuna i Bugara, da im se u vozu ustupa "druga klasa".

Dakle, gde su u svemu ovome Ukrajinci? U Finskoj je predsednik Komisije Barozo apelovao da "ukrajinski prijatelji" ne prihvate zaključak Brisela o nespremnosti kao "negativni signal". Barozo je pozvao da Ukrajinci ulože trud i sprovedu reforme. Spremiće se sporazum o ekonomskoj i političkoj saradnji. Skratiće se vreme čekanja u redu za vize...

Cinik bi rekao da se obistinjuje ono što je u vreme "revolucionarnog" usijanja Kijeva govorila Moskva: kada se umorite od nadanja, vratite se Rusiji. Zašto žurite tamo gde vas ne očekuju?