Tender za operacije na srcu

Republički zavod za zdravstveno osiguranje raspisaće ovih dana konkurs za angažovanje dodatnih kapaciteta u oblasti kardiohirurgije. Pravo učešća na tenderu imaće sve zdravstvene ustanove izvan plana mreže koje ispunjavaju zakonom propisane uslove. Sanja Mirosavljević, pi-ar RZZO, kaže da oni ne žele da naruše ideju za angažovanjem dodatnih kapaciteta u oblasti kardiohirurgije i da će našim osiguranicima i dalje biti na raspolaganju stručnjaci iz Istanbula, a najteži kardiohirurški pacijenti i deca zbrinjavaće se od sredine maja o trošku RZZO u Ženevi.

– Protokol o saradnji sa Univerzitetskom klinikom u Ženevi, koji je nedavno potpisan, podrazumeva da će čak 95 odsto troškova operacija finansirati Kanton Ženeve, švajcarska država i ova ugledna klinika. RZZO će po pacijentu plaćati 5.000 švajcarskih franaka – istakla je Mirosavljevićeva.

Na naše pitanje zbog čega se pacijenti sa lista čekanja šalju na kardiohirurške operacije u inostranstvo ako u Srbiji postoji privatni „Beogradski KBC”, Sanja Mirosavljević objašnjava da je istekao ugovor koji su nadležni potpisali sa ovom zdravstvenom ustanovom i da je trenutno u toku sprovođenje postupka javne nabavke za usluge kardiohirurgije.

– Nadamo se da će se na konkurs javiti i ova ustanova. Upućivanjem pacijenata u Tursku i u privatni „Beogradski KBC” značajno su smanjene liste čekanja, a potpisivanjem Protokola o saradnji sa Univerzitetskom klinikom u Ženevi, gde će se operisati najkomplikovanijikardiohiruški pacijenti i deca sa urođenim srčanim anomalijama, očekujemo još uređeniju situaciju u oblasti kardiohirurgije – kaže Mirosavljevićeva.

U „Beogradskom KBC” kažu da je priča oko raspisivanja konkursa za kardiohirurške operacije samo kupovina vremena i da „neko” ima za cilj da njihovu ustanovu finansijski uruši i dovede u bezizlenu situaciju kako bi se jeftino prodala. Dragan Pavlović, predsednik Upravnog odbora bolnice „Beogradski KBC”, tvrdi da su njihova ortopedija, oftalmologija i vaskularna hirurgija takođe spremne da iz državnog zdravstva preuzmu jedan broj pacijenata sa listi čekanja.

– Nije tačno da nam aparati nisu atestirani, a odgovorno tvrdim da imamo bolju aparaturu od državnih ustanova. Mogli bismo da organizujemo dežurstva 24 časa, u pregovorima smo sa nekoliko kardiohirurga koji bi mogli da rade kod nas, a čak smo dobili ponudu i lekara iz Pariza. Pre tri godine kada smo definisali programe rada, dobili smo pozitivne signale nadležnih organa da akcenat treba staviti na kardiohirurgiju, jer tu ima problema i lista čekanja, što smo i uradili i dve sale za to opremili. A onda se dogodilo da nas pojedinci namerno „miniraju” i dovode u bezizlaznu situaciju. Trebalo je da sklopimo ugovor sa državom i za ortopedske operacije, jer su velike liste čekanja za ugradnju veštačkih zglobova, ali je i taj predlog propao – naglasio je Pavlović.

Pojedinim kardiovaskularnim pacijentima, koji se nalaze na listama čekanja za operacije na srcu, nije jasno kakvi će biti kriterijumi za odlazak u ženevsku bolnicu, a koja grupa bolesnika će moći u Tursku. U RZZO objašnjavaju da će u Univerzitetsku kliniku u Ženevu ići isključivo pacijenti sa najkomplikovanijom dijagnozom i oni sa teškim srčanim manama, a da će u druge bolnice s kojima oni budu potpisali ugovor moći da se šalju svi oni koji se nalaze na listama čekanja za ugradnju bajpasa i operacije zamena srčanih zalistaka. O tome koji će pacijenti putovati na operacije u Švajcarsku odlučivaće isključivo konzilijum naših kardiohirurga, dok će pacijentima koji čekaju na ugradnju bajpasa i zamenu zalistaka i dalje stizati pisma na kućnu adresu sa informacijama i mogućnosti da se prijave za intervenciju u klinike sa kojima RZZO sklopi dogovor.

Kako objašnjava prof. dr Ida Jovanović, kardiolog i direktorka Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici, bolnica u Ženevi jedna je od najboljih u Evropi i opremljena najsavremenijim uređajima i robotskom hirurgijom.

– Ove operacije nemaju veze sa onima na koje idu pacijenti recimo u Tursku, jer su za njih kandidati najkompleksniji slučajevi, koji imaju velike tegobe i godinama se leče u bolnicama. Njihovo zdravstveno stanje zahteva ozbiljne hirurške intervencije – istakla je dr Jovanović.

Sanja Miroslavljević dodaje da su predviđene kontinuirane smene od po četiri do šest bolesnika na svakih 15 dana, a da će pacijenti putovati u pratnji lekara. Protokolom o saradnji dogovoreno je i usavršavanje naših lekara u ovoj uglednoj bolnici.

D. Davidov-Kesar