Halov saputnik

Hal (HAL 9000) iz filma Stenlija Kjubrika "2001: Odiseja u svemiru" neće više biti usamljen u kosmičkim prostranstvima, iako je samo plod ljudske mašte. Ko zna, uostalom, kuda je usmerio letelicu nad kojom je preuzeo komandu otkazavši poslušnost astronautima?

Istraživači sa Univerziteta Florida i inženjeri iz kompanije "Hanivel aerospejs" poduhvatili su se – na zahtev NASA – velikog izazova da do 2009. sklope prvi svemirski superkompjuter. Malen, moćan i izdržljiv da bez ikakvih zastoja obavlja složene obrade raznovrsnih signala. I do sada su kosmičke letelice opremane manjim računarima za pojedine zadatke, ali će novi, svakako, označiti tehnološku prekretnicu.

Drugim rečima, očekuje se da bude pouzdan i brz kao u ma kojoj laboratoriji ili postrojenju na Zemlju u veoma surovim vanzemaljskim uslovima.

Zaštita od zračenja

Obelodanjeno je, za sada, da će u brzini stotinu puta nadmašiti svakog sadašnjeg i dosadašnjeg takmaca poslatog u svemir. Zašto mu je neophodna tolika hitrost u izračunavanju? Zato što se naučne i tehničke činjenice, prikupljene jatom brodova, satelita i teleskopa, neprekidno uvećavaju, a često iziskuju da budu istog trena protumačene i iskorišćene.

Zamislite tek krupnije poduhvate, kao što su ponovno iskrcavanje ljudi na Mesec ili prvo spuštanje na Mars, s postavljanjem kamena temeljca budućih stalnih naseobina?

Za početak je dovoljno da prvi izdanci nepogrešivo opslužuju letelice i satelite.

Proteklih decenija računari su se, naprosto, utrkivali u snazi i brzini, i to se, uglavnom, nije moglo iskoristiti u vanzemaljskim uslovima. Izvan naše planete ni živa stvorenja, ni mašine nisu zaštićeni od pogubnog kosmičkog zračenja. Iznenadni izlivi Sunčevih buktinja očas poremete elektromagnetske talase i prekinu mnoge zemaljske i vazdušne veze i na Zemlji, a kamoli izvan planetinog zaštitnog pojasa.

Povrh toga, propusna moć kanala kojima se prosleđuju svakojaki podaci iz svemira jeste skromna, a kašnjenja u primanju i slanju – zavisno od udaljenosti – potraju i po nekoliko minuta. U mnogim okolnostima mora se smesta delati, svako zadocnjenje nanosi štetu. Da i ne pominjemo iznenadne pojave.

Bez ijednog otkaza

Jedini izlaz je da svaka letelica koja obleće oko plavo-zelene planete ima vlastiti superkompjuter i da većina odluka bude prepuštena tamošnjim ljudima ili mašinama. A da bi se postigla tolika samostalnost, potrebni su veoma moćni računari. I tako još jednom, kao u začaranom krugu, stižemo do suštinske svrhe ovakvog pothvata.

Stručnjaci Univerziteta Florida, koje predvodi Alan Džordž, izdvajaju tri ključne odlike budućeg superkompjutera: pouzdanost, prilagodljivost i preuredljivost. Od suštinske važnosti je da nikad ne otkaže, da u svako doba – čak i kada negde iskrsne zastoj ili nastane prekid – nastavi započeti posao. Greška je, dakle, svedena na nulu. Paralelno ustrojstvo se u tom smislu do sada pokazalo najboljim. Stoga će biti sastavljen od delova koji nisu javno dostupni, nisu na policama elektronskih prodavnica.

Dodatna ojačanja su neizbežna da se ne iskopča prilikom podrhtavanja na poletanju ili otkaže zbog nenadanih izliva kosmičkog zračenja, a najpre s najbližeg Sunca.

Važan zahtev jeste da bude malih razmera, nikako veći od mikrotalasne pećnice, u koju valja strpati silesiju čipova, kablova i svega ostalog, veoma lagan i da mu je dovoljno skromno napajanje.

Vatreno krštenje je zakazano, ukoliko ne bude docnjenja, za februar 2009. godine na letelici novog pokolenja "svemirska tehnologija 8" (ST-8), bez ljudske posade. To je, u stvari, provera poboljšanja za buduće satelite, a  program je prozvan "Novi milenijum".