Prašina iz Rumunije ugrožava mesta pored Dunava

Sastav prašine koju je iz lagera za skladištenje jalovine rumunskog rudnika bakra i cinka „Nova Moldava” donela košava u srpska mesta u blizini granice sa Rumunijom, biće poznat 5. maja. Prašina je pokrila potez od Velikog Gradišta do Srebrnog jezera, a najugroženija su sela koja se nalaze tačno naspram jalovišta – Vinci, Usije i Požeženo, poznate povrtarske oblasti. Kako bi utvrdili koliko je štetna prašina sa jalovišta iz Rumunije Agencija za zaštitu životne sredine postavila je mernu stanicu u Velikom Gradištu, na samo 12 kilometara od izvora prašine.

– U meteorološku stanicu koja se nalazi u tom gradu preneli smo deo opreme iz merne stanice Kostolac. Odatle uzimamo uzorak prašine, a hemijske analize će nam pokazati njen sastav i da li je ona opasna po zdravlje ljudi. Ipak, napominjem da ne postoji prašina koja je zdrava – ističe Tihomir Popović, načelnik odeljenja za automatski monitoring vazduha Agencije za zaštitu životne sredine.

Naš sagovornik smatra da količina prašine koja je ovom prilikom dospela u Srbiju, imajući u vidu i padavine, ne može da naškodi biljkama i životinjama, kao ni kvalitetu vode.

– Ministar Oliver Dulić juče je po hitnom postupku uputio pismo rumunskom ministru za zaštitu životne sredine u vezi sa sanacijom i rekapitulacijom jalovišta i očekujemo njihovo hitno reagovanje. Sličan problem, da vetar donosi crvenu prašinu sa ovog jalovišta, pojavio se i 2008. godine i tada su nam se žalili stanovnici sa ovog područja koji su strahovali da im je ugroženo zdravlje. Na njihov zahtev tada smo merili i radioaktivnost i pokazalo se da nije postojala povišena radijacija – objašnjava Ljiljana Stanojević, pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Tada je u sastavu prašine bilo metala, ali ne u meri u kojoj bi bilo ko bio zdravstveno ugrožen. Od 2008. do pre nekoliko dana ovaj incident se nije ponovio.

Ljiljana Stanojević ističe da je ovo rumunsko jalovište u procesu privatizacije, a u našem ministarstvu životne sredine očekuju da će rumunska strana veoma brzo reagovati i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.

– Mi smo 2007. godine potpisali protokol sa Rumunijom o hitnom reagovanju u ovakvim slučajevima, sa njima imamo i projekte koje finansira Evropska unija, naročito kada su u pitanju postrojenja u kojima postoji mogućnost bilo kakve nesreće i ugrožavanja zdravlja. Do sada smo imali dobru saradnju i verujemo da će oni odmah reagovati – kaže Ljiljana Stanojević.

U Velikom Gradištu kažu da problem sa kojim se suočavaju traje više od decenije.

– Analize rađene od 2004. do 2010. godine pokazale su da prašina sadrži metale olova, cinka, bakra i volframa. Nekoliko puta smo problem dizali na državni nivo, jer izgleda da ga je jedino tako moguće rešiti – objašnjava za naš list Zlatibor Mitić, savetnik predsednika opštine Veliko Gradište za zaštitu životne sredine. Mitić je izrazio zabrinutost za kvalitet povrća koje je direktno izloženo ovoj prašini i naglasio da je na taj način ugrožena cela zemlja.

Opština Veliko Gradište uz pomoć Ministarstva životne sredine planira podizanje zaštitnog pojasa od vetra u Požeženskoj peščari.

– Na 12 hektara predviđeno je sađenje između 6.000 i 7.000 sadnica koje bi bile „brana” od prašine. Takođe, za 15. maj zakazan je sastanak sa nadležnima iz opštine Nova Moldava kako bi izradili zajednički projekat za rešenje problema – rekao je Mitić.

U Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova napominju da su njihovi inspektori civilne zaštite na terenu.

– Zatražili smo da lokalna samouprava upozori građane na opasnost koja nam dolazi sa jalovišta, i da Zavod za zaštitu javnog zdravlja u Požarevcu obavi analizu uzorka prašine – kazala je Vesna Milićević, načelnica Odeljenja za vanredne situacije u Požarevcu.

D. I. – V. M. D.