Politička igra umesto autoputa

Vreme uvek daje dobar savet. Zato sam, tri godine posle ukidanja koncesije za gradnju autoputa od Beograda do Požege, potpuno siguran da je to bila velika razvojna prilika Čačka i ovog dela Srbije. Poništena je u klasičnoj političkoj igri i tako su Čačani, zajedno sa susedima, platili ceh visokoj politici.

Do sada bi, verovatno, polovina tog puta bila završena. Zato koristim svaku priliku, u ime ljudi koji danas vode grad i privrednika koji u njemu posluju, da javnosti iznova uputim poruku o važnosti te saobraćajnice. Neka to bude i naša mantra, ali nema realne priče o novim investicijama i zapošljavanju bez infrastrukture, pre svega bez autoputa Beograd – južni Jadran.

U međuvremenu, udruženi sa okolnim opštinama, učestvujemo u pripremama za osposobljavanje vojnog aerodroma u Lađevcima za civilni i kargo saobraćaj. Nove veze, kopnena i vazdušna, Čačku su neophodne da bi se uključio u novi razvojni put.

Jer, kao nekadašnji regionalni centar metalskog kompleksa više ne postojimo. Zato smo budućnost ovog grada oslonili na tri tačke: mala i srednja preduzeća, zatim na turizam, bilo banjski, bilo verski ili tranzitni, i na poljoprivredu.

Čačanski kraj, inače, već je dominantan u gajenju dve izuzetno važne kulture. Godišnja proizvodnja krompira u Srbiji iznosi prosečno 877.000 tona i apsolutno najveći rod beleži se na području sela koja pripadaju Čačku, odnosno čak 14 odsto domaće proizvodnje ostvaruje se u Moravičkom okrugu. Takođe, Čačak je centar proizvodnje kupusa u Srbiji. I pored toga, uvoze se velike količine ovog povrća, i to kupusa ranog stasavanja, ili u godinama kad rod podbaci. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvoz kupusa kreće se oko 6.431, a izvoz dostiže tek 973 tone.

To su, eto, razvojni pravci od kojih ne možemo odustati. Uostalom, stara poslovica kaže: Čovek koji zna kuda se uputio, sigurno će tamo i stići.