Istraga UN neće stati na „žutoj kući”

Srbija treba i mora da bude zahvalna Rusiji za podršku da se slučaj „žute kuće” iznese pred Ujedinjene nacije. Nameće se, međutim, pitanje zašto je potrebno voditi veliku bitku u vezi sa ovim slučajem pred najvišim međunarodnim forumom. Srbija je do danas sarađivala sa Haškim tribunalom, stalno bila pod pritiskom UN da ispuni obaveze kao njen član, te je sad neshvatljivo da se isti kriterijum ne primeni na druge, u vezi sa počinjenim kriminalnim delatnostima na Kosovu, kaže u razgovoru za „Politiku” Radomir Putniković, književnik i srpski lobista iz Londona koji već nekoliko decenija pokušava da u britanskoj javnosti promeni sliku o Srbiji i Srbima.

Kakve su šanse da inicijativa Srbije prođe imajući u vidu stav zapadnih država koje insistiraju da istragu vodi Euleks, a nikako UN?

Mnogi primeri pokazuju, a izveštaj senatora Dika Martija to i dokazuje, da su za poslednjih dvanaest godina nastali propusti i promašaji u sprovođenju Rezolucije 1244, koja garantuje sigurnost i bezbednost svim građanima Kosova i Metohije. Pošto je Rezolucija 1244 živa, a nema nikakvog razloga da je bilo ko osporava, onda niko kome je stalo do istine, ne može da bude protiv inicijative Srbije da istragu u vezi sa „žutom kućom” i trgovinom ljudskim organima vode Ujedinjene nacije. Logično je i politički oportuno da istražni mehanizam pokrenu Ujedinjene nacije. Jedino će se na ovaj način dobiti odgovori na mnoga pitanja, koja počinju od dolaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju 12. juna 1999. godine do danas.

Šta je u osnovi protivljenja detaljnoj istrazi u ovom slučaju?

Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima, kao i o drugim kriminalnim aktivnostima na Kosovu, iz osnova je uzdrmao moralnu podlogu na kojoj su zagovarači davanja državnosti srpskoj pokrajini gradili svoj stav o neophodnosti da Kosovo postane nezavisno. Oni koji se sad protive detaljnoj istrazi, znaju da jedan nezavisan istražni organ, osnovan i nadgledan od UN ne može da se bavi isključivo slučajem „žuta kuća”. Postaviće se pitanje ko je izvršavao, a ko davao naredbe za nasilno uzimanje organa zarobljenih i otetih Srba i drugih pripadnika nacionalnih manjina na Kosovu. A u tom procesu istrage, otkriće se i druge kriminalne radnje. Otkriće se cela kriminalna struktura, na kojoj počiva kosovsko društvo. Ulog onih koji su bezrezervno priznali nezavisnost Kosova je ogroman. Politički kredibilitet mnogih dovodi se u pitanju, a to je ogromna cena za mnoge na zapadu. Otuda i veliki otpor.

U kojoj meri je stav britanskih političara o Kosovu zasnovan na poznavanju prilika, a koliko na stereotipima o Srbima?

Bez rezerve mogu da kažem da najveći broj britanskih političara ne poznaje ili je oskudan u poznavanju istorijskih i geopolitičkih činjenica o Balkanu. Dokazi za to naći će se u knjizi na kojoj sada radim i koja se sastoji od mnogobrojne korespondencije sa političarima u Velikoj Britaniji i Americi. Poznat je slučaj britanskog političara Pedija Ešdauna, koji je između ostalog bio odlučujući faktor u Bosni i Hercegovini, koji je 1999. godine, uoči NATO bombardovanja Jugoslavije, izjavio za Bi-Bi-Si, da na Kosovu i Metohiji živi pet odsto Srba te po tome Srbi nemaju moralno pravo da vladaju Kosovom. Ubrzo posle ove izjave Komitet za izbeglice pri UN dao je izveštaj da je Kosovo i Metohiju kao rezultat „etničkog čišćenja”, napustilo 260.000 Srba. Po jednom drugom izveštaju nezavisne organizacije, taj broj je 159.000. Ako se uzme u obir izveštaj s manjim brojem, pa izjava navodnog političara da je u pokrajini do NATO intervencije bilo pet odsto Srba proizilazi da je na Kosovu pre intervencije živelo više od tri miliona stanovnika!

Godinama lobirate za Srbiju, koliko se lobiranjem mogu promeniti stavovi političara i javnog mnenja?

Organizovanim, planskim lobiranjem sasvim sigurno može se postići mnogo više nego što smo dosad postizali. Za mene je pojam „lobiranje” stran, jer podrazumeva novčanu ili bilo kakvu drugu nagradu za rad. Moj rad na odbrani istine o Srbiji, isključivo je volonterski, uzimam ga kao promociju istine, za koju nisam ni od koga, nikad bio plaćen. Smatram da iskrena, nedvosmislena promocija istine, nazovite je ako hoćete lobističkim radom, može da bude veoma korisna.

J. Cerovina