Bolje govorio srpski od arapskog

Pogibija Sejfa ul-Araba, najmlađeg sina pukovnika Muamera Gadafija, jednog od njegovo osmoro dece iz dva braka, kao i troje Gadafijeve unučadi, u NATO bombardovanju jedne od Gadafijevih rezidencija u Tripoliju tokom noći 30. aprila/1. maja, osim što je dočekana ciničnim komentarima iz NATO-a, pošto nije bilo izvodljivo da bude prećutana, u globalnim medijima sistematski je ,,meko” cenzurisana, ostavljena naime u senici besprimernog, prvomajskog repriziranja nedavnog prinčevskog venčanja u Londonu i pomnog praćenja beatifikacije pape Vojtile.

Zbog krajnje šturog izveštavanja o onome što se dogodilo u Tripoliju, a pogotovo zbog izostanka elementarnih informacija o poginulom Gadafijevom sinu Sejfu ul-Arabu, ispisujemo sledeće redove.

Za ovog mladića, rođenog 1982, šira javnost i u svetu i kod nas verovatno je prvi put čula krajem februara ove godine, kada je na jednom iranskom televizijskom kanalu reporter saopštio ekskluzivnu vest da se Sejf ul-Arab stavio na stranu pobunjenika iz Bengazija u tada već uzavreloj Libiji.

Vest je emitovana preko globalnih mreža, ali je izostao detalj da ta iranska televizija deluje iz SAD, te da sledi naloge propagandne kampanje kojom se utire put bombardovanju Libije koje će uslediti.

Što se Ul Araba tiče, on se krajem februara zaista nalazio u Nemačkoj, gde je pripremao doktorat, a pre nekih mesec dana vratio se u Libiju.

Prema informacijama kojima raspolažemo, Gadafijev najmlađi sin Sejf ul-Arab, čije ime na arapskom znači Sablja Arapa, bio je od detinjstva izuzetno miran, ćutljiv i povučen, van Libije o njemu gotovo da niko ništa nije ni znao, a u samoj Libiji bio je omiljen u narodu. O tome svedoči i njegov nadimak Ruba, pošto je kao mali bio sitne građe, a ruba„” je naziv za četvrtinu libijskog kovnog dinara.

Posebna zanimljivost tiče se njegovog školovanja u detinjstvu, pošto je Ruba u Tripoliju išao u ondašnju jugoslovensku osnovnu školu, tako da je odlično naučio srpski jezik. Kao školarac ga je možda govorio čak i bolje nego arapski. Posle školovanja i stasavanja ostao je i do poslednjeg dana bio veliki, iskreni prijatelj Srbije.

Bavio se sopstvenim poslovima daleko od očiju javnosti i ostao omiljen u svom narodu u kome ga nije pratio nijedan loš glas. Za Libijce je ostao dečkić koga svi vole.

U svetlosti ovih činjenica može se bar delimično razmeravati i osvetnički bes građana Tripolija koji su posle vesti o pogibiji Sejfa ul-Araba i troje unučadi pukovnika Gadafija, devastirali ambasade Velike Britanije, Italije i zgradu UN u glavnom gradu Libije.

Slobodan Kljakić