Jačanje dinara seje iluziju

Dinar ne jača zbog poboljšanih performansi srpske privrede, već zbog kupovine državnih hartija od vrednosti, što povećava tražnju za domaćom valutom, izjavio je juče saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.Na predstavljanju novog biltena IZIT-a, on je ocenio da je time „kreirana iluzija stabilnosti domaće valute, ali i stabilizacije makroekonomskih prilika, koja nema realno utemeljenje u privrednoj strukturi, kao ni u osnovnim pravnim i ekonomskim pretpostavkama razvoja zemlje”.

Đogović je dodao da jačanje domaće valute odgovara uvoznicima i preduzećima, koja su se zadužila u evrima, ali ne pogoduje izvoznicima i investiranju u proizvodne sektore, a restriktivna monetarna politika koja jača dinar povećava cenu novca na srpskom tržištu.

Iako je poslovna klima u srpskoj privredi za nijansu povoljnija nego ranije, upravo zbog jačanja dinara prema evru, što olakšava nezavidan položaj prezaduženih preduzeća, ona je i dalje nezadovoljavajuća, smatra Đogović. Privredni ambijent je opterećen teškoćama koje su postojale i pre jačanja vrednosti dinara, a one se mogu otkloniti samo reformskim zahvatima. U suprotnom ponovo ćedoći do „pucanja balona od prenaduvanog kursa dinara”.

– Pošto se uslovi privređivanja sporo menjaju, drugi scenario je verovatniji – ukazuje Đogović. – Moguće je da u nekom trenutku prezaduženosti države, u neizmenjenim uslovima privređivanja, banke prepoznaju viši rizik poslovanja i smanje ulaganja u državne hartije od vrednosti čijom se prodajom sada održava stabilnost domaće valute.

Đogović je podsetio na projekciju kreatora ekonomske politike da inflacija u ovoj godini ne premaši šest procenata, ali njen rast u prvom tromesečju od 5,5 odsto nagoveštava da će biti znatno veća, između osam i deset procenata, a najviše će zavisiti od ovogodišnje poljoprivredne sezone i od cena hrane na svetskom tržištu.