Karađoz se bori za Srbiju

Oko sudbine male, slobodarske, ali i već krajem 19. veka tehnološki moćne Srbije, u slici i reči bore se nemački, češki, francuski, ruski i srpski književni junaci. Tradicije se ukrštaju, mašta razbija šablone, suštinska opasnost preti od krađe i hiperprodukcije vampira, autorizovanog srpskog proizvoda, a sve se dešava na stranama stripa „Družina Dardaneli, Poljubac leptirice”, scenariste Pavla Zelića i autora crteža Dragana Paunovića (izdanje „Moro.d.o.o/ Systemcomics”).

Stecište spasa sveta i bojno polje večitih „fajtera” i nepokolebljivih individualaca je kafana, i to ne bilo koja, već stara i čuvena beogradska– „Dardaneli”, koja je u samom centru grada postojala do 1901. godine i okupljala sve viđenije glumce, slikare, književnike i novinare toga vremena.

„Lokal se upravo napunio posle premijere u Narodnom pozorištu, koja je gazda Miti Ristiću obezbedila nepresušni priliv mušterija ’kulturnog tipa’. Sremac se opuštao posle napornog dana u školi, Vojislav Ilić je Milovana Glišića nagovorio da umesto tradicionalne kafe kuša malo sremačkog vina, Bora Stanković je polemisao sa Kočićem, dok je Đura Jakšić tek upao, izbegavši, bar za ovo veče, iz Skadarlije. Nušić je boemisao za šankom, deleći aforizme i ture pića, Ali su svi ućutali kada je u kafanu stupila retko bizarna skupina likova…”, u priču uvode autori stripa.

U još jednoj od pripovesti o borbi dobra i zla, tu „neočekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar” začudno čine Hajduk Stanko, „heroj nebrojenih bitaka za Srbiju”, tik uz njega je fatalna Koštana, „obdarena očiglednim čarima i tajanstvenim veštinama”, grof Vronski, kao nepresušna veza sa „majčicom Rusijom”, pa i Vukašin Katić, pristigao direktno iz Ćosićevog romana „Vreme smrti”. Čuveni Glišićev vampir Sava Savanović ovde nije običan konzument venske tečnosti, on je i čovek patriota i izvršilac najtežih spasilačkih operacija, a Karađoz, tip nemirnih očiju, utekao iz Andrićeve „Proklete avlije”, sada je „časni efendija” i borac za našu stvar. Kočićev jazavac više nije pred sudom, on loše momke doslovno grize za slatku slobodu.

Ekipa loših momaka takođe je neobično sklopljena. Iz kafkijanskog sveta isplivao je Jozef K., sa monstruoznom idejom da iz prirodnog vampira ekstrahuje leptiricu, endemsku vrstu balkanskih gudura, i unese je u leševe, koje austrijska carevina proizvodi u velikoj meri. Tako bi dobio nova „poslušna i snažna bića, neosetljiva na bol”. Među antijunacima je i Old Šeterhend Karla Maja, sa vernim puškama medvedovkom i henrijevkom, pa i dobri vojnik Švejk, na svu sreću više odan pivu i kobasicama nego Austriji.

Čuveni Glišićev vampir Sava Savanović ovde nije običan konzument venske tečnosti, on je i čovek patriota

Dok je suština borbe usmerena na to kako pronaći Jozefa K. i njegove saradnike, koji kradu „pelcer” leptirice radi umnožavanja zla, specijalni guest stars uvaljevskom kraju su Sremčevi pop Ćira i pop Spira, u ovom slučaju sertifikovani prečanski egzorcisti, opremljeni svom aparaturom za uništavanje vampira. U jednoj od najdramatičnijih akcija, u kojoj Karađoz drži nešto slično bazuki, a u stvari Gajtlingov mitraljez ( u objašnjenju na kraju stripa piše da ga je patentirao Ričard Gajtling 1862. kao prvo oružje automatske paljbe) pop Spira izjavljuje: „Ju, vid vampir, ta udrite ga!”

Pravda naravno pobeđuje, uz nagoveštaj nove intrige na kraju.

Čak je i pisac i vizionar Žil Vern na našoj strani dajući podzemno sredstvo za prevoz dobrim momcima, a jazavac konačno otkriva pod zemljom fabriku „frikova” Jozefa K.

U svetu ovog našeg autentičnog stripa Srbija se krajem 19. veka nalazi u zlatnom dobu, pošteđena je iscrpljujućih ratova, a čuveni belgijski arhitekta Šambon projektuje velelepne zgrade i hramove. Nebom plove dirižabli, kao i vazdušni tramvaji, povezujući Kalemegdan sa Gardošem.

Fantastiku su autori potkrepili i objašnjenjima o istorijskim i literarnim podacima koje su maštovito „uvezali”, tako da se između redova ovog slikovitog štiva, pored duhovitosti, stiče i utisak nostalgije za onim što je postojalo ili za budućnošću koja se nikada nije ostvarila. Za starim gradskim kafanama, u kojima „se uz gorku kafu i ljutu rakiju bistrila politika”, ili za uspešnim urbanističkim i saobraćajnim rešenjima koji su za nas očita naučna fantastika.