Autor šezdeset udžbenika

Da je podanik britanske krune, odavno bi uz svoje ime upisivao viteško zvanje. Za plemenito i plemićko odgajanje brojnih naraštaja darovitih srednjoškolaca, danas blistavih naučnika rasutih po svetu – Oksford, Kembridž, Harvard, Stenford, Prinston, Kolumbija, Berkli, MIT...

Milan Raspopović, univerzitetski profesor i doktor fizike, najduže je predvodio Matematičku gimnaziju u Beogradu – malo više od tri decenije (od 1970. do 2001). Do odlaska u mirovinu čijim se čarima još nije prepustio, iako je duboko zagazio u sedamdesetpetu.

Koliko li je samo devojaka i mladića uputio u zapretane tajne znanja?

Ali neumorni vaspitač nije odoleo još jednom pozvanju: i dan-danas neumorno, sam ili još s nekim, sastavlja udžbenike iz fizike i matematike za uzrast od osmoljetke do fakulteta, koje svake godine zanavlja najnovijim saznanjima i činjenicama. Nećete verovati: ime mu je utisnuto na, čak, šezdeset (slovima i brojevima)! I sve ih je odobrilo Ministarstvo prosvete (ili kako se već zvalo u različitim razdobljima).

Desetak polica

Kada se pribroje druge naučno-stručne knjige, zbir se uveća za 20. Preračunato u broj primeraka: 10.000.

S ponovljenim koje su, svakako, dopunjene i osvežene, do naših dana objavio je – ni manje, ni više – 280 naslova! Najmanje desetak polica, zavisno od toga koliko se svaka proteže.

Čovek udžbenik ili čovek knjižnica, kako vam je volja.

Gotovo četiri decenije dela s potpisom profesora Milana Raspopovića bila su obavezno štivo u osnovnim, srednjim i visokim školama širom nekadašnje Jugoslavije. Ni u naše vreme ih nisu zanemarili stručnjaci zaduženi za osmišljavanje nastavnih programa, iako se negdašnja država u međuvremenu rastočila na nekoliko delova.

Nećete se iznenaditi ako ih spazite u knjižarskim izlozima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Iz Matematičke gimnazije u Beogradu, jedne od najboljih srednjih škola u svetu i, naravno, u Evropi, nedavno je potekao predlog da se njen dugogodišnji čelnik, koji je ostavio neizbrisivi trag, ovenča Nagradom grada Beograda. Predvodnik koji se nesebičnim marom, nastavivši započeto pregnuće osnivača – prof. dr Vojina Dajovića, izborio da ona bude škola od nacionalnog značaja.

Put kojim se ređe ide od 1966. prepešačilo je nekoliko hiljada nadarenih đaka, danas uvaženih profesora na čuvenim inostranim i domaćim univerzitetima, vodećih istraživača u cenjenim naučnim institutima i – zašto da ne – uspešnih poslovnih ljudi u zemlji i svetu.

Srpski „Ko je ko”

Čuli ste za desetine naučnika koji s vremena na vreme osvanu u javnim glasilima, ali niste, pretpostavljamo, znali da su je pohađali pojedini proslavljeni sportisti – vaterpolista Slobodan Soro, odbojkaš Rajko Jokanović, šahistkinje (šah je delom sport) Alisa i Mirjana Marić i da ne nabrajamo.

Spisak nekadašnjih učenika u svakoj zemlji bio bi okosnica zbornika ličnosti „Ko je ko”, zašto ne i u Srbiji? Prelistajte samo dugačku listu nagrađenih na olimpijskim, svetskim, međunarodnim (oko 400 zlatnih, srebrnih i bronzanih odličja) i domaćim nadmetanjima iz fizike, matematike, informatike – pa i srpskog jezika kod nas, pa ćete se sami uveriti!

I u svemu tome krije se – da ne preteramo s hvalisanjem – barem zrnce zasluga Milana Raspopovića koji je u ovoj jedinstvenoj obrazovnoj ustanovi proveo 38 godina. Ali u godini kada Matematička gimnazija proslavlja 45 godina postojanja (iznedrila više od 200 magistara i preko 100 doktora nauka), među slavodobitnike Nagrade grada Beograda nije uvršćen njen zaslužni i predani predvodnik!

Članovi žirija danima su prolazili pokraj knjiga, poslatih u Skupštinu grada da vidljivo i opipljivo posvedoče doprinos predloženog naučnika i vaspitača, i nisu nijednu ni otvorili, ni prelistali.

Milan Raspopović ih je našao brižljivo poređane kao što ih je ostavio!