Statistički šok i šokantna statistika

U Srbiji se dogodio statistički skandal velikih razmera ili statističko prosvetljenje, već zavisno od ugla iz koga se gleda ono što je u subotu na stručnom skupu, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu obelodanjeno da je Republički zavod za statistiku znatnokorigovao – naniže – stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2007, 2008. i 2009. u odnosu na one koje su ranije bile dostupne javnosti.

Neprijatna po sebi, ova informacija je tim gora što su novi podaci bitno nepovoljniji od prethodnih koji su se do juče smatrali tačnim i po kojima su rađene sve zvanične makroekonomske analize. Implikacije su veoma loše i nisu samo ekonomske, već i političke.

Domaći političari su se gordili da je Srbija prebolela krizu lakše nego njeni susedi i taj stav su potkrepljivali relativno malim padom BDP-a u 2009. godini od 3,1 odsto. Novi podaci,ako se opet ne pokaže da su pogrešni,kažu da je stvarni pad BDP-a bio dvostruko veći i da iznosi 6,2 odsto. Pri tome su sve stope rasta od 2001. do 2009. korigovane i nijedna nije ostala onakva kakva je godinama prezentirana javnosti.

Ovaj statistički šok otvara velik broj pitanja na koja se mora odgovoriti ako se želi izbeći optužba da se radilo o namernim manipulacijama statistikom. Na srpskim ekonomistima i statističarima je da pokušaju da zaustave dalju kompromitaciju struke.

Važan je i sam trenutak prosvetljenja – da li su srpski ekonomisti i statističari sami otkrili strašan defekt u obračunu BDP-a ili im je neko sa strane na to ukazao? Ako jeste, ko? To svakako nije mogao biti MMF koji je domaće podatke prihvatao i unosio ih u svoje zvanične statistike.

Konačno i najvažnije, javnost mora razumeti ne samo kako je do serije grešaka došlo, nego i razloge zbog kojih one nisu bile godinama uočene. Kako je moguće da brojne ekonomske nelogičnosti nisu pozivale na uzbunu? Kako je moguće da se uprkos ogromnom i kontinuiranom padu zaposlenosti i dalje verovalo u dinamičan rast BDP-a ili njegov blagi pad u krizi?

Kakav god odgovor da usledi, vlada i ekonomski analitičari moraju pobacati sve svoje stare analize i praviti nove. One će pokazati da je Srbija u mnogo goroj ekonomskoj situaciji no što je statistika do juče pokazivala. Svi parametri–od spoljne zaduženosti, preko deficita trgovinskog i tekućeg bilansa ili deficita budžeta –dramatični su,oni su u apsolutnom iznosu ostali isti, dok se BDP „smanjio”.

Od zbunjene i kontinuirano dezinformisane domaće javnosti mnogo toga se može sakriti, ali će to teže ići sa stranim agencijama, bankama i institucijama koje analiziraju stanje u Srbiji, daju joj zajmoveili joj određuju kreditni rejting. Zanimljivo je i kako su ovi trustovi mozgova, sa navodnicima ili bez njih, godinama prihvatali čudne podatke domaće statistike. Tome je sada došao kraj, kao što polako dolazi kraj i raskoraku između statističke stvarnosti i na njoj zasnovanog političkog optimizma i stvarnosti koju žive građani Srbije.

Samostalni poslovni konsultant(www.nkatic.wordpress.com)