Izbegavajte previsoko zaduživanje

Narodna banka Srbije je nedavno ukinula ograničenje maksimalno dozvoljenog zaduženja za fizička lica koje je određivalo da se građani po osnovu gotovinskih i potrošačkih kredita mogu maksimalno zadužiti 30% ukoliko je reč o kreditima sa valutnom klauzulom, odnosno 40% ukoliko je reč o dinarskim kreditima. Istim ograničenjem je bilo određeno da se po osnovu stambenih kredita građani mogu maksimalno zadužiti 50% za kredite sa valutnom klauzulom, odnosno 60% ukoliko je indeksna valuta kredita ista kao i valuta u kojoj zajmotražilac ostvaruje svoja mesečna primanja.

Novi način određivanja maksimalno mogućeg kreditnog zaduženja je značajno liberalniji od prethodno navedenog. Naime, nova ograničenja definišu da se građani mogu zaduživati do mesečnog iznosa rata koji je u trenutnim uslovima manji od mesečnih primanja za 12.646 dinara. To znači da bi poslovne banke mogle odobriti kredit fizičkom licu sa 50.000 dinara primanja u iznosu koji podrazumeva da mesečna rata iznosi oko 37.500 dinara.

Relaksacija uslova zaduživanja bi značila da građani koji su trenutno zaduženi sa 30% ili 50% svojih mesečnih primanja mogu podneti zahtev za dodatno kreditno zaduženje, do nove gornje granice koju je odredila Narodna banka Srbije. Međutim, uvek treba imati u vidu da svako povećanje kreditnog zaduženja označava i povećanje mesečnih obaveza koje u narednom periodu nastaju kao rezultat dodatno pozajmljenih sredstava.

Osim toga, već sada je gotovo izvesno da poslovne banke neće u potpunosti koristiti mogućnosti koje im daje Narodna banka Srbije. Najverovatniji je scenario da će u narednom periodu svaka poslovna banka pojedinačno odrediti granice zaduživanja fizičkih lica, koje će biti različite, ali izvesno niže od granica koje dozvoljava Narodna banka Srbije. Takođe, za očekivati je da jedan deo banaka zadrži postojeće nivoe maksimalno dozvoljene zaduženosti i ne poveća nivo mogućeg zaduženja građana zbog velikih rizika od neredovne otplate.

Opasnost od prezaduženosti

Uzimanje kredita može izgledati kao povoljno rešenje mnogih problema, ali imajte u vidu da korišćenje sredstava koja nemate istovremeno znači da ćete u budućem periodu morati da ih vratite sa troškovima pozajmljivanja sredstava – kamatom. To znači da svako kreditno zaduživanje u sadašnjem trenutku znači odricanje dela redovnih mesečnih primanja u budućnosti.

Zavisno od visine prihoda, nova ograničenja će određenim kategorijama građana omogućiti da se zaduže čak i preko 50% mesečnih primanja. Npr. za građane čija su primanja 80.000 dinara, dozvoljeno maksimalno zaduženje će biti gotovo 85%. Iako samo teoretski dozvoljeno, ovo je vrlo visoko zaduženje i nikako ga ne bi trebalo koristiti čak i u slučaju da postoji takva mogućnost u praksi. Naime, u ovom slučaju bi korisnik kredita samo 12.500 dinara imao na raspolaganju za redovne potrošačke potrebe nakon plaćanja kreditnih obaveza, što je vrlo teško zamisliti kao održiv način opstanka. Ovakvo zaduženje bi se zbog toga smatralo prevelikim, a građanin koji se nalazi u takvoj situaciji – prezaduženim.

Kako sprečiti prezaduženost?

Da bi se sprečila prezaduženost neophodno je da napravite tačnu računicu o svojim svakodnevnim troškovima i potencijalnim obavezama nakon zaduživanja. Osnovno pitanje je da li je vaš kućni budžet dovoljan za plaćanje obaveza po osnovu uzetog kredita. Izračunavanje mesečnih troškova i iznosa koji je potrebno da odvojite kako biste mogli da platite mesečne obaveze po osnovu kredita je dobar način predupređivanja zaduženosti. Neophodno je da pre nego što se zadužite budete sigurni da ćete biti u mogućnosti da otplaćujete rate koje budu dospevale.

Drugi korak u sprečavanju prezaduženosti je pravilan odabir finansijskog proizvoda koji vam je potreban. Vrlo je važno da ne pozajmljujete više sredstava nego što vam je zaista neophodno. U razgovoru sa službenikom banke ćete najbolje odabrati finansijski proizvod koji podmiruje vaše potrebe za dodatnim finansiranjem, a ne preopterećuje kućni budžet. Ipak, uvek imajte u vidu da je bankarski službenik prodavac proizvoda banke i da će verovatno pokušati da vam ponudi nešto više sredstava „na zajam“ ukoliko to vaša mesečna primanja dozvoljavaju, iako vam to nije potpuno neophodno.

 Prezaduženost ne nastaje isključivo u trenutku uzimanja kredita i nastajanja obaveze mesečne otplate istog. Prezaduženost može nastati i tokom otplate kredita. Razlozi nastanka prezaduženosti tokom otplate kredita mogu biti različiti, ali najčešći su – fluktuacija kursa dinara prema evru, promena visine mesečnih primanja i neredovna otplata.

Fluktuacija kursa dinara prema evru utiče isključivo na promenu visine mesečne rate kod građana zaduženih kreditima sa valutnom klauzulom. Način izbegavanja ove opasnosti je zaduživanje dinarskim kreditima, gde je izvesna mesečna rata pri otplati bez obzira na kretanje kursa dinara prema evru.

Promena visine mesečnih primanja može biti direktna u vidu smanjenja ili povećanja mesečne zarade, ali i indirektna, smanjenje realne kupovne moći ili pomeranje kursa dinara prema evru. Da bi se smanjio rizik od ove opasnosti osnovna preporuka je izbegavanje maksimalno mogućeg zaduženja bilo po direktivama Narodne banke Srbije, bilo po sopstvenoj proceni. Naime, preporuka je da kada procenite koji deo mesečnih primanja možete izdvojiti za otplatu mesečnih rata kredita, ne koristite isti u potpunosti, kako ne biste u slučaju navedenih rizika došli u situaciju nemogućnosti redovne otplate.

Najčešći razlog nastanka prezaduženosti tokom perioda otplate kredita je neredovna otplata. U slučajevima kada neredovno otplaćujete dospele mesečne rate kredita, poslovna banka zaračunava zateznu kamatu za dane kašnjenja koja je višestruko veća od uobičajene koja se primenjivala za otplatu kredita. Zaračunavanje zatezne kamate može udvostručiti vaše zaduženje u periodu od oko godinu dana. U tim slučajevima nastaje prezaduženost, te je neophodno da vršite redovnu otplatu svake mesečne rate kredita. Kašnjenje u otplati ne samo da dovodi do stvaranja dodatnih dugovanja, već može dovesti i do toga da u budućem periodu izgubite mogućnosti zaduživanja ako se u Kreditnom birou evidentira kašnjenje duže od 60 dana.