"Martovsko ludilo" ubija produktivnost

Sve novine u SAD koje drže do sebe svake godine u martu objavljuju raspored završnog turnira univerzitetskih košarkaških timova.

Posle više od tri nedelje i šest kola, "kostur" od 64 ekipe se svede na četiri, da bi se na "fajnal fouru" dobio novi studentski (NCCA) prvak Amerike.

Samo Superboul jači

Koliko je "martovsko ludilo", kao sportski događaj, značajno za SAD svedoči podatak da se jedino Superboulu (završni meč u američkom fudbalu) pridaje više pažnje.

Uostalom, tv– kompanija "Si– Bi– Es" je za pravo prenosa "turnira 64" od 2003. do 2014. izdvojila  fantastičnih šest milijardi dolara.

Ali, kao i u ostalim stvarima u životu i ovde postoji ona tamnija strana.

"Čelendžer, Grej i Krismes", konsalting firma iz Čikaga bavi se, pored ostalog, i ispitivanjem koliko razgovori o sportu za vreme velikih takmičenja, utiču na radnu produktivnost u SAD.

Stručnjaci iz ove kompanije izračunali su da "martovsko ludilo" košta privredu SAD četiri milijarde dolara.

Oko 75 odsto svih zaposlenih kladi se na poslu, a od tog broja 30 odsto na studentski sport.

Klade se i takmičari

Rezultati jednog drugog istraživanja, objavljenog u listu "Ju Es Ej Tudej", još su porazniji– čak 25 odsto studenata takmičara se kladi, dok pet odsto njih to čini na sportove kojima se bavi.

Podaci FBI-a kažu da se na opklade za turnir "obrne" više od tri milijarde dolara.

Niža produktivnost u preduzećima uočena je i u toku doigravanja u bezbolu, kada komentarisanje zbivanja na terenima "odnese" 225.000.000 "zelenih novčanica".

U takvom načinu vrednovanja NBA je još i dobro prošla pošto se utakmice uglavnom održavaju u večernjim terminima i vikendom.