Sa Alijansom stižu investicije

Četiri grupe argumenata jasno i nedvosmisleno dokazuju da je članstvo Srbije u NATO-u najviši državni i nacionalni interes.

Politički razlog – kroz članstvo u NATO-u stiže se brže do punopravnog članstva u EU, što je najvažniji prioritet državne politike Srbije. To nam pokazuje iskustvo svih bivših komunističkih zemalja sa kojima jedino možemo da se upoređujemo. Osim toga, članstvo u NATO-u omogućava povlačenje jasnih granica u očuvanju državnih interesa. Primer boljih uslova koje su Mađarska, Bugarska, Grčka, Slovenija dobile u „Južnom toku” u odnosu na Srbiju– nije jedini, ali je najdrastičniji.

Ekonomski razlog – u državama koje su pristupile NATO-u 1999. i 2004. došlo je do značajnog rasta BDP-a. Kod svih zemalja stopa rasta BDP-a skočila za najmanje 25 odsto do čak 65 u godinama posle pristupanja. Ovakvi rezultati u razvoju posledica su pre svega rasta stranih direktnih investicija. U Češkoj rastu 79 odsto, u Estoniji za 190, a u Litvaniji 2004. rast SDI bio je čak 289 odsto. U Rumuniji i Bugarskoj koje su ušle 2004. (a u EU tek 2007, što pokazuje efekat samo od NATO članstva), došlo je te godine do skoka SDI od 47 odsto u Bugarskoj i čak 166 odsto u Rumuniji.

.Bezbednosni razlog – ne samo što NATO najzad znači trajan mir na Balkanu, već i zbog toga što bi bez članstva u NATO-u Srbija bila osuđena na tavorenje na margina Evrope, čak i Balkana, jer će uskoro sve države oko nas biti članice tog saveza.

Vrednosni, odnosno civilizacijski razlog – posvećenost ne samo temeljima liberalne demokratije, kao što su ljudska prava i individualne slobode, tržišna privreda bazirana na privatnoj svojini, vladavina prava već i antifašizam. Jer NATO su osnovale zemlje koje su činile većinu antifašističke koalicije u Drugom svetskom ratu.

* Autor je narodni poslanik Liberalno-demokratske partije