Skidao boje sa duge

Kritičari su za Vernera Pantona govorili da je „spreman da postavi svet na glavu” inovativnim idejama, među kojima je bila i ona da tavanicu obloži tepisima „od zida do zida”! Sa firmom „Bayer” ostvario je brojne ekskluzivne projekte, jer je ova bila spremna da uloži veliki novac u istraživanja i eksperimente. Panton je često koristio nezamislive efekte pop-arta i sve moguće boje „skinute sa duge”.

Danski arhitekta i dizajner Verner Panton (1926–1998)studirao je na Kraljevskoj danskoj umetničkoj akademiji u Kopenhagenu. Sarađivao je sa brojnim poznatim dizajnerima, pre svih sa Arneom Jakobsenom, autorom najpoznatije stolice na svetu „mrav”. U svom ateljeu radio je arhitektonske projekte i istraživao nove tehnologije i nove materijale, koji su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka otvarali novu etapu u oblikovanju nameštaja i enterijera.

Panton je bio dokazani hedonista. Obožavao je boje i primenjivao ih u enterijerima, obožavao je nameštaj neobičnog oblika u formama na kojima se moglo izležavati u samoći ili u društvu, voleo je lustere neobičnih oblika komponovanih od jednobojne ili raznobojne plastične mase, sarađivao je sa ekskluzivnim industrijama koje su se bavile istraživanjem novih materijala i tehnologija. Uporedo sa tim istraživanjima radio je konkretne projekte za poznate svetske firme koji su, realizovani, stekli svetsku slavu i koji se i danas, posle gotovo pola veka, i dalje uspešno proizvode u velikoserijskoj proizvodnji.

Zvali su ga „kralj pop-arta”. Njegove ideje su često korišćene kao scenografija za filmske i TV produkcije, naročito u kontekstu futurističkih vizija života i urbanog stanovanja, kao i u temama iz naučne fantastike. U tim scenografijama sve vrvi od izuvijanih površina i masa, sa tavanice se obrušavaju lusteri-skulpture, dok se osobe vesele hedonističkoj viziji enterijera budućnosti u kome prioritet imaju ćaskanje uz neobavezno izležavanje u pozama koje vam odgovaraju.

Panton je bio dizajner sa vizijom ali i veoma veliki praktičar. Njegove zanimljive ideje o hedonizmu budućnosti bile su samo predigra jedne ozbiljne dizajnerske prakse. Ovaj profesor dizajna, teoretičar i inovator govorio je: „Moja je želja da zaboravim sve što je do sada postojalo u oblasti nameštaja i enterijera i da otvorim vrata novoj eri”. Za svoje radove dobio je mnoge prestižne nagrade od kojih je najvažnija ona za projekat „Visiona” iz 1970. godine.

Arh. Radmila Milosavljević

-----------------------------------------------------------

Sedeći točak

Ovaj prototip sedećeg nameštaja ruši sva pravila o samom pojmu sedenja. Da li čovek na ovaj način uopšte sedi ili leži ili se na izvestan način izležava? Autor odgovara: „Čovek uživa. Opušteno leškareći može da se ljulja ili da miruje, može da se igra ili da drema, može da ne radi ništa ali i da razmišlja – o čemu? Pa o smislu života, na primer, ili o tome da je dosta bilo sedenja za stolom”.