„Stradanja” timočkih Rumuna

Od našeg dopisnika

Bukurešt – U Bukureštu su se nedavno obreli neki od lidera rumunske zajednice u dolini Timoka da bi se ovdašnjim političarima i javnosti požalili na „krajnje težak“ položaj u Srbiji.

Pozivani godinama u Bukurešt kad god je to potrebno glasnogovornicima „rumunskog nacionalnog korpusa“, predstavnici su odvedeni u Senat gde ih je primio predsednik spoljnopolitičkog odbora opozicioni socijaldemokratski senator Titus Korlacean.

Korlacean, jedan od kandidata za budućeg šefa diplomatije, poznat je po nastojanju da „odbranom“ Rumuna od Mađara, Rusa, Ukrajinaca, pa i Srba, stekne oreol doslednog borca za nacionalnu stvar.

Četvorica gostiju, koji kažu da predstavljaju 300.000 Rumuna u dolini Timoka, požalili su se da ih u Srbiji saslušava policija, da im se ne dozvoljava da se izjašnjavaju kao Rumuni, da se ne poštuje njihov nacionalni identitet, da se njihova prava uzurpiraju, da nemaju svoje škole i crkve i da su njihov Nacionalni savet prigrabile srpske političke stranke.

Timočki Rumuni još tvrde da se zvanični popisi stanovništva falsifikuju, pa ispada da Rumuna ima strašno malo – jer se većina, iz straha, izjašnjava kao Vlasi.

„I popis koji se sprema za ovu jesen, biće lažan“, tvrde dr Predrag Balašević, Dragan Demić, Zaviša Žurž i sveštenik Bojan Aleksandrović.

(/slika2)Razgnevljen ovim saznanjima, senator Korlacean izašao je pred Senat i javno upozorio Srbiju da Rumunija neće ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU ukoliko Beograd ne udovolji „pravednim zahtevima“ Rumuna iz doline Timoka. I više od toga, ponovo će se žaliti Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Vođe Rumuna iz doline Timoka u međuvremenu su na javnoj tribini na Fakultetu sociologije u Bukureštu ponovili optužbe na račun Beograda.

Aleksandrović je tvrdio da na timočkom terenu Srpska crkva „guši“ Rumunsku. Pri tome nije pomenuo pravoslavna kanonska pravila za koja je jednom drugom prilikom rekao da su „zastarela“.

Aleksandrović je zaboravio na još važeći sporazumu između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Rumunije iz 1934. kojim su regulisani svi sporni verski problemi dve sestrinske crkve. Tada su podeljeni i poslednji zajednički crkveni i manastirski hektari, a u sporazumu nema ni reči o nekim podelama ili problemima u Timočkoj krajini.

Timočka delegacija podsetila je i da je na nož dočekala odluku Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine da se pristupi standardizaciji vlaškog jezika koji bi koristio ćirilicu.

Mnogi prisutni nisu međutim zaboravili da su svi Rumuni (tada žitelji Vlaške i Moldavije) još sredinom 19. veka pisali na ćirilici. Iz tog perioda je i ostao jezik Vlaha u Timočkoj dolini, otcepljen od matice širokim Dunavom, koji danas zvuči kao krajnje arhaični jezik romansko-rumunskog porekla.

Na „timočkoj tribini” glavnu reč držao je Ričard Viorel Badea, senator vladajuće Demokratsko-liberalne stranke, koji je izabran glasovima rumunske dijaspore i za koju, kako sam kaže, „odgovara svom dušom“.

On je otvoreno optužio Srbiju za mnoge grehe, a ponajviše da ne poštuje „evropske norme” u pogledu prava nacionalnih manjina.

Izbegavajući da kaže da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju u kojoj se jasno kaže da Rumuni i Vlasi u Srbiji nisu isto, senator Badea je pokušao da ubedi prisutne da je „kucnuo čas” da se Srbija natera da prizna Vlahe za Rumune.

„Vi i ne možete sebi da predstavite kakvom su teroru – ne bežim od te reči – podvrgnuti Rumuni u dolini Timoka i Morave. Srbija nije evropska, već azijska zemlja.”

Senator je toliko zapenuši da mu je jedna studentkinja dobacila: „Molim Vas, Srbi su hrišćani, pravoslavci. Ne govorite tako.”

Badea je ipak još mnogo toga rekao. Pokazujući na goste iz Timočke krajine, on je sa očitim zadovoljstvom izjavio:

„Na ovoj stvari (odbrane Rumuna u dolini Timoka) radim već 12 godina. Na početku nas je bilo krajnje malo. Sada nas je više jednomišljenika“, rekao je podsetivši da je „sve krenulo nabolje“ kada je sreo Balaševića koji je kao stipendista rumunske vlade studirao u Krajovi, kada je napustio svoj vlaški govor i dobro savladao rumunski.

Ideje čiji su zagovornici senatori Badea i Korlacean ipak ovde nemaju veliku prođu i pripadaju užem delu rumunske političke scene. Ni mediji ih baš ne vare.

Istina, agenciji „Rumenijen global njuz“, koja se bavi samo problemima rumunske dijaspore, dodeljen je zadatak čvrste nacionalne pesnice. Ona sa ultraških pozicija često kritikuje i rumunsku vladu i MIP okrivljujući ih da su „mlakonje“ i „slabići“.

Agencija često piše da je Bukurešt „mek“ prema Beogradu, da srpska diplomatija „uspavljuje naše predstavnike“ neispunjenim obećanjima i da Srbi izbegavaju da izvršavaju svoje međunarodne obaveze.

Milan Petrović

------------------------------------------------------

Koristeći svoje zakonsko pravo zbog neistinite, nepotpune i netačno prenete informacije, objavljene u listu „Politika“, dana 25.maja 2011.godine na strani 4. u tekstu pod nazivom „Stradanje“ Timočkih Rumuna,dajem sledeći

ODGOVOR/DEMANTIJ

U tekstu pod nazivom „Stradanje“ Timočkih Rumuna autora Milana Petrovića objavljen je niz neistina koji se tendenciozno i maliciozno bavi Vlasima/Rumunima u Timočkoj krajini (ovo je prva neistina zato što Vlasi/ Rumuni žive i u drugim delovima Srbije, a ne samo u Timočkoj krajini) i širi mržnju prema Vlasima/Rumunima. Efekat teksta je vidljiv već  u komentarima na sajtu lista „Politika“  i jasno je da je g-din Petrović raspirivao međunacionalnu mržnju.

Prva neistina u tekstu tiče se neistine da je Savet Evrope zaključio da Vlasi i Rumuni nisu isto što je netačno, jer da je autor teksta  pročitao rezoluciju 1632 SE, znao bi da se o Vlasima  u istoj govori kao o Vlasima/Rumunima, što jeste sinonimija  veoma uobičajena i za druge narode npr. Nemac/German/Deucth/Tedesco itd. G-din Petrović dugo živi u Rumuniji,  a nije naučio neke osnovne istorijske činjenice o zemlji u kojoj živi, te tako nije naučio da se Rumunija nekad zvala Vlaška (Valahia) . Otuda se taj eksterni etnonim vezuje i danas za Rumune/ Vlahe.

G-diin Petrović dalje na jedan ružan način( za jedan renomirani list) opisuje posetu delegacije vlaških/rumunskih lidera iz istočne Srbije Bukureštu, jer kaže da su se isti tamo „obreli“ jer su  „pozvani“ od strane  glasnogovornika  rumunskog nacionalnog korpusa, a da bi se požalili na „krajnje težak položaj“. Položaj Vlaha/Rumuna g-din Petrović naravno da ne može da razume, jer Srbi u Rumuniji ostvaruju sva prava propisana Ustavom Rumunije.

Tako da, Srbi u Rumuniji imaju škole, medije, crkve, službenu upotrebu jezika i poslanika u Parlamentu Rumunije. Dok je u Srbiji sasvim drugačija situacija. Rumuni u Vojvodini imaju sva napred navedena prava, što Vlasi/ Rumuni u istočnoj Srbiji nemaju. Vlasima/ Rumunima se  posle traženja svih napred nabrojanih prava daje jedna dobra lekcija od strane Vlade Srbije, o kojoj naravno zbog nekog vida prećutne cenzure javnost Srbije nije nikad saznala.

Naime, uključenjem većinskih stranaka u izbornu trku za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, započinje hajka na Vlahe/ Rumune istočne Srbije koji su se drznuli da traže svoja prava umesto da kao i do sada pognute glave plaćaju poreze, ratuju i ginu  za Srbiju, preživljavaju sve teškoće koje je proživeo srpski narod u prošlosti zajedno sa njim, kao jedan od retkih lojalnih naroda, smatrajući Srbe za svoju braću i večne saveznike. Hajku su predvodili predstavnici Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke ( iako su u izborima učestvovale i ostale većinske stranke) i tada su za vreme trajanja kampanje za predstavnike Vlaške demokrtatske stranke Srbije govorili da su separatisti, da vrše rumunizaciju Rumuna( što je nonsens), zastrašivali su i srpski i vlaški/rumunski narod starim ranama, koje su im naneli upravo predstavnici Socijalističke partije Srbije. Dalje u izbornom procesu je direktno učestvovalo i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, tako što je započelo progon vlaških lidera oko falsifikovanja zahteva za upis u posebni birački spisak. Tada su u Petrovcu na Mlavi na informativni razgovor pozvali preko 300 građana vlaške/rumunske nacionalnosti gde su koristeći ne baš zakonska sredstva zastrašivali vlaški / rumunski narod pred izbore.(iste su reviktimizovali pozivajući još stotinak ljudi kao svedoke u postupku protiv jednog od vlaških lidera Dragana Demića). Kao krunu svog rada u izbornoj trci predstavnici napred navedenih partija su preko Centralne izborne komisije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije pokrali izbore prekrajajući izborne jedince kako im je volja, potvrđujući da su izborni legalni iako su kontrolu na ovim izborima vršili samo predstavnici Opština koji su predstavljali vlast preslikanu sa republičkog nivoa.

Za izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, bilo je potrebno formirati posebne biračke spiskove, u daljem tekstu  PBS, u koje se po prirodi stvari mogu upisivati samo pripadnici manjina, koji bi kasnije prema tim spiskovima birali svoje predstavnike u savetu, međutim pojedine ''fantomske liste'' suočene sa činjenicom da za tako nešto nemaju uporišta u vlaškom biračkom telu u PBS masovno upisiuju Srbe kojima je predočavano da je patriotski glasati za SPS i uništiti separatiste, te je na kraju na nekim glasačkim mestima  do 10h glasalo 98% upisanih birača i svi za SPS (da ne bude zabune, lista SPS je imala ime „Vlasi za Srbiju Srbija za Vlahe- Miletić Mihajlović Tića“). Takođe, ova lista je objavila program koji je imao za cilj dovođenje birača u zabludu jer su neke od 12  tačaka njihovog programa prevazilazile manjinsku autonomiju utvrđenu zakonom, što je samo po sebi moglo dovesti u pitanje njihovo učešće na izborima, dok je lista koju sam ja predvodio imala samo 4 tačke striktno vezane za zakonski okvir manjinske autonomije u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja, i služene upotrebe jezika.Rad Socijalističke partije Srbije  za ove izbore bi verovatno pohvalio i sam Staljin, jer su njegove metode korištene veoma dobro. Pitam se kako se osećaju članovi i simapatizeri Demokratske stranke koji nemaju korene u Staljinovim učenjima i da li će isti kazniti Demokratsku stranku na sledećim izborima za bezumnu  politiku koju vodi zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije.

Neistinito  je preneto i to da su predstavnici Vlaha/ Rumuna izjavili da će popis koji se sprema na jesen biti lažan, mi smo rekli da su prošli popisi bili lažirani a za to imamo i dokaze(naravno).

G-din Petrović takođe brani Staljinove metode iz Moladavije gde je umesto latinice, Rumunima iz Moldavije nametnuta ćirilica, a kao sredstvo asimilacije i nacionalne dezorjentacije i takođe ih zdušno preporučuje kao dobar lek protiv ''neposlušnih''Vlaha/ Rumuna.

U Tekstu se sve vreme vređaju visoki zvaničnici Rumunije, koja je tokom cele svoje istorije pokazala da je veliki prijatelj i saveznik Srbije. Mislim da je ovo neprimereno listu „Politika“. Stil i ton kojim je G-din Petrović napisao ovaj tendenciozan tekst, preti da pokvari odnose Srbije i Rumunije i da izazove nepotrebne međuetničke, i političke napetosti kako u Srbiji tako i u Rumuniji.

Netačno je takođe da sam ja naučivši  književni rumunski jezik zaboravio tzv. „vlaški govor“, jer je to jedan te isti jezik, s timšto je zbog nepostojanja obrazovanja na rumunskom jeziku u istočnoj Srbiji, rumunski jezik jako osiromašio, pa se u govoru koristi mnogo srpskih reči, što svakako govori o aktivnoj asimilaciji Vlaha /Rumuna kojoj vaš  tekst daje zdušan doprinos.

U Boru, dana 26.05.2011.godine                                  Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije

Dr.Predrag Balašević